31. јан. 2019.

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису Култура у 2019. години

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису Култура у 2019. години су следећи:

1. Пријем текстова за 162. број је до 15. марта 2019. године; главне теме у овом броју часописа су Свакодневица, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић и тема Хип-хоп култура, коју припрема и уређује др Драган Ђорђевић;

2. Пријем текстова за 163. број је до 15. маја 2019. године; главне теме у овом броју часописа су Културе отпора – глобалне субверзивне стратегије, коју припрема и уређује доц. др Ана Дошен и тема Култура и новац, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић;

3. Пријем текстова за 164. број је до 30. јуна 2019. године; главне теме у овом броју часописа су 800 година аутокефалности Српске православне цркве, коју припрема и уређује проф. др Срђан Симић и Културни односи Француске и Србије, коју припрема и уређује проф. др Алексис Труд;

4. Пријем текстова за 165. број је до 30. јула 2019. године; главна тема у овом броју часописа јесте Национални и цивилизацијски идентитет у стрипу, коју припрема и уређује Зоран Стефановић.

keyboard_arrow_down
05. дец. 2018.

Одржана прослава 50 година часописа „Култура“

У среду, 5. децембра 2018. године у Заводу за проучавање културног развитка одржана је прослава јубилеја педесет година часописа „Култура“.

„Култура“, часопис за теорију и социологију културе и културну политику, као један од првих интердисциплинарних часописа на свету посвећених истраживању културе, покренут је 1968. године, годину дана по оснивању Завода за проучавање културног развитка, на предлог оснивача, првог директора Завода и првог уредника „Културе“ др Стевана Мајсторовића и истраживача мр Триве Инђића.

На прослави јубилеја отворена је изложба и одржана пројекција филма посвећене часопису „Култура“, као и представљен нови, 160. број часописа обележен темом „Култура и демократија“.

Овом приликом је представљен и интернет сајт часописа „Култура“, који на адреси www.casopiskultura.rs омогућава претраживање свих текстова објављених у часопису према различитим критеријумима. На интернет презентацији су у пдф формату доступни сви текстови објављени у часопису од 1. до 159. броја, односно од 1968. до 2018. године. Поред тога, нова презентација садржи кратак историјат, рубрику о редакцијама и вести о часопису, а садржај је доступан на ћириличком и латиничком писму као и на енглеском језику.

Министар културе и информисања г. Владан Вукосављевић

Такође, представљена је и апликација за мобилне телефоне, под називом „Часопис Култура”, која има више функционалности и која исто тако нуди могућност лаке и прегледне претраге, а коју је могуће преузети коришћењем Google Play-а.

Публици, међу којима су се налазили представници Министарства културе и информисања, страних амбасада и културних центара, установа културе и других установа, уредници и сарадници часописа, обратили су се Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије, др Вук Вукићевић, директор Завода за проучавање културног развитка, мр Триво Инђић, покретач часописа „Култура“, и проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа.

Говорници су истакли задовољство што темат јубиларног 160. броја часописа „Култура“ нема само пригодни карактер и значај, него почива на оним интердисциплинарним, етичким и културолошким начелима који су обележавали „Културу“ у њеним најбољим тренуцима, док текстови не обрађују само опште проблеме односа између културе и демократије из угла теорије културе, културне политике и ширег круга хуманистичких наука, већ неки од њих дају значајан прилог истраживању историјата и друштвеног значаја самог Завода за проучавање културног развитка.

Истакнута је иновативност и отвореност часописа „Култура“, чије је теоријско суочавање са најважнијим проблемима културе и друштва увек било динамично и критичко, али и одговорно према актуелном друштвеном и институционалном контексту. Све активности које је Завод, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, преузео у години јубилеја „Културе“, имају за циљ већу доступност часописа заинтересованима у земљи и иностранству, унапређење међународне сарадње и угледа часописа, као и осигуравање његовог високог научног ранга и континуитета његовог утицаја на културни живот у Србији.

Прославу је поред излагања говорника, пројекције филма и отварања изложбе обележио и музички програм у извођењу нашег познатог уметника Николе Старчевића.

Министар културе и инфорисања г. Владан Вукосављевић и гђа Мелиха Правдић, новинар Радио Београда

Њ.Е. Густаво Триста дел Торо, амбасадор Републике Кубе и др Вук Вукићевић, директор Завода за проучавање културног развитка

др Владислава Гордић Петковић, уредник часописа „Култура“

мр Триво Инђић, први уредник часописа „Култура“

мр. Триво Инђић, Ивана Дедић, помоћник министра културе и информисања, др Вук Вукићевић, Владан Вукосављевић, Министар културе и информисања, Драган Мраовић, председник УО Завода за проучавање културног развитка, Јелена Ђорђевић

Никола Старчевић

keyboard_arrow_down
03. дец. 2018.

Нови број часписа „Култура“ – КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА / 50 ГОДИНА ЧАСОПИСА „КУЛТУРА“

I КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА
уредница др Весна Ђукић

Вук Вукићевић, УВОД
Милена Драгићевић Шешић, КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА: КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ НА ДЕЛУ
Љиљана Рогач Мијатовић, БАШТИЊЕЊЕ ИДЕЈА И ДЕЛА СТЕВАНА МАЈСТОРОВИЋА
Јелена Петковић, МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТ САВРЕМЕНИХ ДРУШТАВА
Вукашин Милићевић, ОД КУЛТУРЕ ДИЈАЛОГА КА ДИЈАЛОШКОЈ КУЛТУРИ
Иван Младеновић, ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА И ПРИНЦИПИ ДЕМОКРАТИЈE
Ирина Милутиновић, О КУЛТУРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ НА НЕОЛИБЕРАЛНИМ ТРЖИШТИМА ИЛИ ЗАШТО О УКУСИМА ТРЕБА РАСПРАВЉАТИ
Хасиба Хрустић, КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ И ДОСТИГНУТИ СТЕПЕН ДЕМОКРАТИЈЕ У СРБИЈИ
Ана Стојановић, ИНИЦИЈАТИВЕ ЛОКАЛНОГ ПЛАНИРАЊА У КУЛТУРИ
У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ ТРАНЗИЦИЈЕ (2000–2018)
Зоран Аврамовић, КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА – РАЗБИСТРАВАЊЕ ПОЈМОВА
Јасмина Ахметагић, КУЛТУРА – ТЕУРГИЈА
Драган Ћаловић, ПРОИЗВОДЊА УМЕТНИЧКОГ ПРОСТОРА У УМЕТНОСТИ ЗАЈЕДНИЦЕ
Нина Михаљинац и Милан Ђорђевић, ОД ЧУВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА ДО РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА
Христина Микић, ЕКОНОМСКЕ СЛОБОДЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО У КУЛТУРИ
Владимир Кривошејев и Александра Терзић, МУЗЕЈИ И ЕКОНОМСКА ДОБИТ ЗА ОКРУЖЕЊЕ
Зоран Б. Јевтовић и Предраг Ђ. Бајић, КУЛТУРНА ПОЛИТИКА НА НАСЛОВНИМ СТРАНАМА ДНЕВНИХ НОВИНА У СРБИЈИ
Татјана Вулић и Марта Митровић, НА МАРГИНАМА МЕДИЈСКЕ АГЕНДЕ:
(НЕ)ПРИВИЛЕГОВАНА МЕСТА КУЛТУРЕ

II ИСТРАЖИВАЊА
Мира Видаковић, ВЕБ 2.0, ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ И НОВА ПАРАДИГМА МЕДИЈСКОГ ИНФОРМИСАЊА
Татјана Јуревна Анпилогова, ДОПРИНОС СРПСКИХ КОЛОНИСТА ДРУШТВЕНО-КУЛТУРНОМ РАЗВОЈУ ЛУГАНСКОГ РЕГИОНА ТOKOM XVIII И XIX ВЕКА
Срђан Симић, JУДЕО-ХРИШЋАНСКА И АПОКРИФНА ПРЕДАЊА У КУРАНУ
Даница Глођовић, ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ И ПРИПОВЕДАЧКЕ ТЕХНИКЕ У РЕКЛАМИ ЗА МЕКИНТОШ 1984
Вирџинија Ђековић, КУЛТУРА СЕЛА ДАНАС – У НЕСТАЈАЊУ, ОПСТАЈАЊУ ИЛИ НАСТАЈАЊУ

III ОСВРТИ
Радослав Ђокић, КУЛТУРА – СТОЖЕРНИ ЧАСОПИС ЗА УТЕМЕЉЕЊЕ ТЕОРИЈЕ КУЛТУРЕ
Волфганг Шмале, УЈЕДИЊЕНИ У РАЗНОЛИКОСТИ – О ЕВРОПСКОМ ИДЕНТИТЕТУ

IV ПРИКАЗИ
Јелена Ђорђевић, УКУС СТАРЕ ПЛАНИНЕ НА ДЛАНУ

keyboard_arrow_down
01. нов. 2018.

Промоција часописа КУЛТУРА бр. 159 – Стогодишњица присаједињења Војводине Србији

Поводом обележавања стогодишњице присаједињења Војводине Србији часопис Култура посветио је темат овом јубилеју. На дан када је пре сто година Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд, 1. новембра 2018. у Заводу за проучавање културног развитка представљен је нови, 159. број часописа Култура.

На промоцији су говорили:
проф. др Слободан Бјелица, уредник теме Стогодишњица присаједињења Војводине Србији,
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура и
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Према оцени уредника темата: „Присаједињење Војводине Србији, чију стогодишњицу обележавамо ове године, процес је од епохалног историјског значаја, који још увек није у потпуности расветљен.“
Поред ове теме, 159. број часописа Култура у другом делу обухвата и текстове који говоре о великом архитекти Николи Добровићу. Уредник овог темата је др Александар Кадијевић.

 

I СТОГОДИШЊИЦА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ
уредник др Слободан Бјелица

Слободан Бјелица, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Слободан Бјелица, РАДИКАЛСКА КОНЦЕПЦИЈА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Јован Буковала и Нинослав Спасић, ДР ИГЊАТ ПАВЛАС – СКРАЈНУТИ ПРИСАЈЕДИНИТЕЉ ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ
Јована Касаш, САМООПРЕДЕЉЕЊЕ ТЕМИШВАРСКИХ СРБА ДА СЕ ПРИСАЈЕДИНЕ КРАЉЕВСТВУ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
Саша Марковић, ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИДЕАЛИЗАМ СРПСКОГ ПАТРИОТИЗМА – ДЕМОКРАТЕ У ВОЈВОДИНИ 1918. ГОДИНЕ
Ђура Харди, БАЧКИ РУСИНИ И ЈОВАН ХРАНИЛОВИЋ У ДАНИМА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Александар Хорват, БАРАЊА У ВРЕМЕ НОВОСАДСКЕ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И СТВАРАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1918. ГОДИНЕ

II АРХИТЕКТА НИКОЛА ДОБРОВИЋ – ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ
уредник др Александар Кадијевић

Александар Кадијевић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Бојан Ковачевић, НИКОЛА ДОБРОВИЋ 2017. ГОДИНЕ
Марија Милинковић, ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ АРХИТЕКТУРЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
Иван Р. Марковић и Милан П. Миловановић, ГРАДИТЕЉСКА ДЕЛАТНОСТ АРХИТЕКТЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА У ПРАГУ (1922–1933)
Владимир Митровић, НИКОЛА ДОБРОВИЋ: КОНКУРС ЗА ПОЗОРИШТЕ У НОВОМ САДУ ИЗ 1928–1929. ГОДИНЕ
Небојша Антешевић, ДЕЛОВАЊЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА НА ЈАДРАНУ
Владана Путник Прица, ДОБРОВИЋЕВИ НЕРЕАЛИЗОВАНИ ПРОЈЕКТИ ПОЛИТИЧКО-СПОРТСКОГ СТАДИОНА И ФИСКУЛТУРНОГ ПОЈАСА
Милан Попадић, ГЕНЕРАЛШТАБ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА КАО МЕМОРИЈСКИ ТОПОС У 21. ВЕКУ
Александар Кадијевић, ДОБРОВИЋ И БРАШОВАН – ДВЕ ИСПРЕПЛЕТАНЕ СТВАРАЛАЧКЕ БИОГРАФИЈЕ
Драгана Ћоровић, ПРИРОДА, ПЕЈЗАЖ, ВРТ: МИСАОНЕ ПРИТОКЕ У ДЕЛУ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
Александра Ђорђевић, СТВАРАЊЕ И РУШЕЊЕ ВОЈНОГ ИДЕНТИТЕТА
НА ПРИМЕРУ ЗГРАДЕ ДОБРОВИЋЕВОГ ГЕНЕРАЛШТАБА

III ИСТРАЖИВАЊА

Никола Млађеновић, КОРУМПИРАНА ТРАГЕДИЈА, ОТУЂЕНА УТОПИЈА
Страхиња Савић, АРХИВИРАЊЕ СЕЋАЊА У ФИЛМОВИМА ПОЧЕТАК И МЕМЕНТО
Жељко Крстић, ВАЉЕВО У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ
Адријана Турајлић, ГРАФИТИ ИЛИ УЛИЧНА УМЕТНОСТ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Адам Нинковић, ВЕОМА ИНСТРУКТИВАН ЗБОРНИК НАУЧНИХ РАДОВА
Ана Стевановић, КОМУНИКАЦИЈСКЕ ВЕШТИНЕ

keyboard_arrow_down
01. окт. 2018.

Представљање часописа Култура број 158

Представљање новог броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику Култура број 158, одржано је данас 1. октобра 2018. у Заводу за проучавање културнoг развитка. Теме 158. броја су: „Медијске интерпретације“ и „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“.

На данашњој промоцији говорили су:

проф. др Дејана Прњат, уредница теме „Медијске интерпретације“
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Како је напоменуто у поздравној речи приређивача: „У темату посвећеном медијским интерпретацијама пред читаоцима се налази девет радова, који из различитих углова разматрају ову тему. Док прва три рада имају теоријски приступ теми, остали се могу окарактерисати као студије случаја.“

У оквору теме „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“ налазе се три текста који приказују сусрете далеких култура са српском културом.

У рубрици истраживања преиспитују се поред тематских прилога, уметност, књижевност, настава ликовне културе и стручне компетенције наставника, док су у завршном делу броја дати осврти и прикази књига из области социологије.

keyboard_arrow_down
10. јул 2018.

Нови број часописа КУЛТУРА

Image

I МЕДИЈСКЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ
уредница др Дејана Прњат

Дејана Прњат, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Драган Ћаловић, МЕДИЈИ И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА СТВАРНОГ
Весна Миленковић, КОНСЕНЗУС КОМПЕТЕНТНИХ ДИСКУТАНАТА –
МЕДИЈСКА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ИСТИНЕ
Милан Радовановић, ПРИНЦИПИ МЕДИЈСКОГ УТИЦАЈА
Филип Дуканић, МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ САВРЕМЕНЕ ЕСТЕТИКЕ
Александар Радовановић, ОСКАР ВАЈЛД У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА
Дејана Прњат, ПОСЛЕДЊИ ДАНИ ХОЛАНДСКОГ СЛИКАРА У ФИЛМУ С ЉУБАВЉУ, ВИНСЕНТ: МИСТЕРИЈА ВАН ГОГА
Зехра Јигит, ПРИКАЗ НОСТАЛГИЈЕ ХОНГ КОНГА КАО ТЕМЕ У ТРИЛОГИЈИ КАР-ВАЈА
Драгана Продановић, МИТОВИ ОБОЈЕНИ НОСТАЛГИЈОМ: ХОЛИВУДСКИ ПОГЛЕД НА НОВИНАРСТВО
Никола Зечевић, МЕДИЈСКЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ ДЈЕЛОВАЊА САБАТА ЦЕВИЈА И КРИПТО-ЈЕВРЕЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ДОНМЕХ НА БАЛКАНУ

II ШТА ЈЕ ТО СРЕДЊИ ВЕК
уредник др Далибор Кличковић

Далибор Кличковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Ирена Плаовић, ПОЕЗИЈА МОНАШТ(А)ВА
Далибор Кличковић, ПОРЕЂЕЊЕ БУДИСТИЧКОГ ПОИМАЊА НЕСТАЛНОСТИ СВЕТА У ЈАПАНСКОМ ДЕЛУ ХОЂОКИ И СХВАТАЊА ПРОЛАЗНОСТИ У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Мина М. Ђурић, МЕДИЈАВЕЛИСТИЧКО НАСЛЕЂЕ ЈАПАНА И ВИЗАНТА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ДИГИТАЛНОГ МОДЕРНИЗМА

III ИСТРАЖИВАЊА

Наташа Паниан, ПОКРЕТ КАО СТАЊЕ ФОРМЕ
Сања Б. Филиповић и Весна Јањевић Поповић, УТИЦАЈ ИНИЦИЈАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА НА СТРУЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ НАСТАВНИКА-УМЕТНИКА И НАСТАВНИКА-НЕУМЕТНИКА У НАСТАВИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ
Јелена Ђорђевић, РАЗЛИКА У ВЕДРИНИ
Божидар Филиповић, ДИРКЕМОВО КОРИШЋЕЊЕ РЕЧИ КУЛТУРА – АНАЛИЗА САДРЖАЈА
Тамара Вученовић, ПАРАДИГМА ПАРТИЦИПАТИВНОСТИ У САВРЕМЕНОМ МЕДИЈСКОМ КОНТЕКСТУ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Милена Драгићевић Шешић, ИДЕНТИТЕТ У НАСТАЈАЊУ
Владимир Коларић, У ТРАГАЊУ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ
Витомир Теофиловић, АНТОЛОГИЈА РУСКОГ АФОРИЗМА

keyboard_arrow_down
26. апр. 2018.

Представљање часописа КУЛТУРА број 157

Промоција новог, 157. броја часописа чије су теме Матрилинеарност и Култура и девијантност одржана је у четвртак 26. априла у 11 сати у просторијама Завода за проучавање културног развитка, ул. Риге од Фере бр. 4.

На промоцији су говорили:

проф. др Милана Љубичић, уредница теме Култура и девијантност
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа КУЛТУРА и уредница теме Матрилинеарност
Пеђа Пивљанин, секретар редакције часописа КУЛТУРА

Image

keyboard_arrow_down
24. апр. 2018.

КУЛТУРА бр. 157/2017 Матрилинеарност / Култура и девијантност

Image       

I МАТРИЛИНЕАРНОСТ
уредница др Владислава Гордић Петковић

Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Кристина Јоргић, ПРИНЦИП МАТРИЛИНЕАРНОСТИ У РАБИНСКОМ ЈУДАИЗМУ
Нађа Бобичић, НАЋИ СВОЈЕ МЕСТО У ЛАНЦУ ЖЕНСКЕ ИСТОРИЈЕ: МАТРИЛИНЕАРНОСТ У ОПУСУ ЕЛЕНТЕ ФЕРАНТЕ
Селма Раљевић, ЊЕНА КРАТКА ПРИЧА ЖИВЉЕЊА И УМИРАЊА У ЗБИРЦИ ПЈЕСАМА ДО СМРТИ НАРЕДНЕ СЕНКЕ МАРИЋ
Бојана Јаковљевић, МЕХАНИЧКИ И НЕЖИВИ СВЕТ У ПИНЧОНОВОМ РОМАНУ В.

II КУЛТУРА И ДЕВИЈАНТНОСТ
уредница др Милана Љубичић

Милана Љубичић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Слађана Драгишић Лабаш, НОВА КУЛТУРА УПОТРЕБЕ АЛКОХОЛА: BINGE DRINKING – КОНЗУМАЦИЈА УМЕСТО КОМУНИКAЦИЈЕ
Ђорђе Игњатовић, КУЛТУРА И КРИМИНАЛИТЕТ
Урош Томић, КРИМИНАЛИТЕТ И ЕТОС АФРОАМЕРИЧКИХ БАНДИ НА ПОДРУЧЈУ УРБАНОГ ЛОС АНЂЕЛЕСА
Владимир Ментус, КУЛТУРНИ ЧИНИОЦИ КАРОШИЈА И КАРО-ЂИСАТСУА
Ана Дошен, ХИКИКОМОРИ – КОНЦЕПТ ДЕВИЈАНТНОГ ИМУНИТЕТА
Наташа Јовановић, (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ РОДНЕ (НЕО)ОРИЈЕНТАЛНЕ ДЕВИЈАНТНОСТИ
Милана Љубичић, КО ЈЕ БЕСКУЋНИК? ПРИЧЕ ИЗ ПРИХВАТИЛИШТА ЗА СТАРА И ОДРАСЛА ЛИЦА У БЕОГРАДУ
Марија Радоман, БИТИ LGBTTIQ – ЗНАЧЕЊА КОЈА НАС ОБЛИКУЈУ

III ИСТРАЖИВАЊА

Жељко Сенковић, КАКО МИСЛИТИ ПРАКСУ РАДА? ХАНА АРЕНТ – ВАЊА СУТЛИЋ – СУВРЕМЕНОСТ
Невен Дувњак и Маја Балетић, ХРАНА КАО ИДЕЈА: АНТРОПОЛОШКИ И СОЦИОЛОШКИ ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУПИ ХРАНИ И ПРЕХРАНИ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Јелена Петковић, КА РАЗУМЕВАЊУ КОМПЛЕКСНОСТИ (ХОМО)СЕКСУАЛНОГ И ВЕРСКОГ ИДЕНТИТЕТА У СОЦИОКУЛТУРНОМ КОНТЕКСТУ СРБИЈЕ

keyboard_arrow_down
02. феб. 2018.

6. фебруар: Представљање нових бројева часописа КУЛТУРА

У уторак 6. фебруара у 12 часова у Заводу за проучавање културног развитка представљени су 155. и 156. број часописа КУЛТУРА. Теме броја 155. су „Маска и маскирање, минимализам“, а броја 156. „Књижевност постјугословенског времена“.

Учесници:
проф. др Саша Радојчић, уредник теме Маска и маскирање у 155. броју,
Зоран Хамовић, уредник теме Књижевност постјугословенског времена у 156. броју и
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура и уредница теме Минимализам у 155. броју

Поздравнa реч:
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Низ истраживања представљених у новим бројевима часописа Култура преиспитује, поред тематских прилога, и борбу за позоришну публику у дигиталном добу, везу између географије и уметности, унапређење културе језичког изражавања ученика, али и наставу ликовне културе и улогу наставника.

keyboard_arrow_down
23. јан. 2018.

КУЛТУРА бр. 156/2017 Књижевност постјугословенског времена: судбине и коментари

Image

I КЊИЖЕВНОСТ ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВРЕМЕНА: СУДБИНЕ И КОМЕНТАРИ

уредници Зоран Хамовић и др Владислава Гордић Петковић

Зоран Хамовић и Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Борис Булатовић, ИДЕОЛОШКИ ТИПОВИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ И АКТУЕЛИЗАЦИЈЕ АНДРИЋЕВОГ КЊИЖЕВНОГ ОПУСА У ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ КОНТЕКСТУ
Борис Постников, ИЗМЕЂУ ФИКЦИЈЕ И СВЈЕДОЧАНСТВА: КИШ, АЛБАХАРИ, ДРНДИЋ
Весна Кадрић, ПОСТЈУГОСЛАВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ, АУТОРИЦЕ У ФОКУСУ
Фатима Бећаревић, МРАЗ И ПЕПЕО У ПОСТЈУГОСЛАВЕНСКО ВРИЈЕМЕ

II ОСВРТИ

Марија Митровић, ЈУГОСЛОВЕНСКО КЊИЖЕВНО НАСЛЕЂЕ – ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКО ЧИТАЊЕ
Адријана Марчетић, КОМПАРАТИВНА ЈУГОСЛАВИСТИКА ИЛИ МОЖЕ ЛИ СЕ ПРЕЖИВЕТИ АПОКАЛИПСА
Нихада Бећировић, ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ

III ИСТРАЖИВАЊА

Драган Јаковљевић, KA РАЗУМЕВАЊУ НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ, СРПСКИХ ФИЛОЗОФА И СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
Милош Ћипранић, ГЕОГРАФИЈА И УМЕТНОСТ
Јована Марчета, КУЛТУРА ИСХРАНЕ КАО ОСНОВА ФРАЗЕОЛОШКОГ ИЗРАЖАВАЊА СРПСКОГ, ФРАНЦУСКОГ И ИТАЛИЈАНСКОГ НАРОДА
Далиборка Пурић и Жана Бојовић, УНАПРЕЂИВАЊЕ КУЛТУРЕ ЈЕЗИЧКОГ ИЗРАЖАВАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛСКОМ И ВАНШКОЛСКОМ КОНТЕКСТУ
Исидора Кораћ, Николета Гутвајн и Снежана Мирков, НАСТАВА ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ И УЛОГА НАСТАВНИКА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ УЧЕНИКА
Дијана Метлић, ЏЕЈМС ЕНСОР: УМЕТНИК МЕЂУ МАСКАМА
Марија Динов Васић, ПРОЦЕСИ ТРАНСКУЛТУРАЛИЗАЦИЈЕ НА ПРИМЕРУ МЕЛОДИЈЕ TWINKLE, TWINKLE LITTLE STAR

IV ПРИКАЗИ

Весна Ђукић, КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА

IN MEMORIAM

УСПОМЕНА НА ПЕТРА ПЕРУ ДЕСПОТОВИЋА

keyboard_arrow_down

Резултати од 1 до 10 од 44