14. јан. 2019.

Regionalni nagradni konkurs "Spasimo putopis"

Regionalni nagradni konkurs FOTOGRAFIJA: LAZAR PAŠĆANOVIĆ

Putopis je oboleo od podmukle, smrtonosne bolesti: dosadan je. Vreme je da mu pomognemo. Klub putnika raspisuje regionalni nagradni konkurs "Spasimo putopis". 

IDEJA

Kada je Marko Polo u 13. veku opisao Peking, njegova čitalačka publika uglavnom nije imala načina da tamo ode. Zato su njegovi putopisi imali smisao i funkciju. Danas u Peking možete otići na mnogo načina - avionom ili vozom, sami ili u društvu, samostalno ili preko agencije. Na internetu možete pronaći bezbroj fotki Zabranjenog grada. Ili Sahare, ili Ognjene zemlje, ili polarne svetlosti. U visokoj rezoluciji, iz svih uglova, snimljenih pomoću dronova i druge napredne opreme.

Satelitske mape, milijarde fotografija, dokumentarci o svim mogućim kulturama i fenomenima, onlajn arhive naučnih radova, digitalizovani muzeji, galerije i biblioteke – sve je lako dostupno i najvećim delom besplatno. Lakoća putovanja i dostupnost informacija učinili su putopisanje suvišnim. Putopis je postao, u sasvim bukvalnom smislu, tehnološki višak.

Klasičan reportažni putopis je na izdisaju. Valjalo bi smisliti nešto novo. Nove načine da razmišljamo, razgovaramo i pišemo o putovanjima, a samim tim i o svetu, o sebi u svetu i o svetu u sebi.

Cilj ovog konkursa je da istražimo šta bi sve putopis mogao biti i postati, ali pre svega da podstaknemo ljude na razmišljanje, otkrivanje i stvaranje, na radoznalost i igru.

KAKVE PUTOPISE TRAŽIMO

Putopis se ne smatra pravim književnim žanrom jer predstavlja samo okvir u koji možete strpati manje-više bilo šta, od geološke studije do ljubavne priče. Upravo to i želimo od vas! Upotrebite putovanje kao najširi mogući okvir, izgovor za stvaranje, polaznu tačku da ispričate svoje priče.

Voleli bismo da vidimo putopise koji su drugačiji. Smeliji. Eksperimentalniji. Koji zalaze u fikciju, poeziju, etnologiju, antropologiju, esejistiku, ilustraciju, strip. Svejedno nam je da li ste putovali autostopom ili išli na poslovni put, i hoćete li nam poslati svoj putopis u formi SF priče ili poeme u epskom desetercu. Za ovaj konkurs dajemo samo dve smernice: neka bude drugačije, i neka bude vaše.

TEHNIKALIJE

Svaki autor ima pravo da pošalje najviše tri uratka. Nema minimalne ni maksimalne dužine. Putopisi moraju biti na nekoj varijanti sr-hr-bh-cg jezika.

Prednost imaju radovi nastali radi ovog konkursa. Molimo vas da naznačite da li je putopis ranije objavljivan.

Putopis možete upotpuniti fotografijama, ali žiri neće ocenjivati kvalitet fotografija.

Slanjem svojih radova na konkurs dajete pravo Klubu putnika da ih objavi na sajtu i u potencijalnim štampanim publikacijama, isključivo u neprofitne svrhe.

Žiri sačinjava uredništvo Kluba putnika. Žiri zadržava pravo da ne proglasi pobednika, ili da proglasi samo prvo, samo drugo ili samo treće mesto.

Rezultati će biti objavljeni u roku od mesec dana nakon zatvaranja konkursa.

Radove šaljite na adresu klubputnika.kontakt@gmail.com, u poruci naslovljenoj "Konkurs 2019".

Za dodatna pitanja, tu je odgovarajuća forumska tema.

Rok za slanje radova je 15. februar 2019.

NAGRADE

Prva nagrada iznosi 200 evra. Druga nagrada iznosi 100 evra a treća nagrada 50 evra.

Svi radovi koji uđu u užu selekciju biće objavljeni na sajtu Kluba putnika.

Postoji mogućnost da najbolji radovi budu uključeni u neku od budućih štampanih antologija.

Rezultati konkursa biće objavljeni na sajtu Kluba putnika.

keyboard_arrow_down
03. дец. 2018.

Нови број часписа „Култура“ – КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА / 50 ГОДИНА ЧАСОПИСА „КУЛТУРА“

I КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА
уредница др Весна Ђукић

Вук Вукићевић, УВОД
Милена Драгићевић Шешић, КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА: КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ НА ДЕЛУ
Љиљана Рогач Мијатовић, БАШТИЊЕЊЕ ИДЕЈА И ДЕЛА СТЕВАНА МАЈСТОРОВИЋА
Јелена Петковић, МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТ САВРЕМЕНИХ ДРУШТАВА
Вукашин Милићевић, ОД КУЛТУРЕ ДИЈАЛОГА КА ДИЈАЛОШКОЈ КУЛТУРИ
Иван Младеновић, ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА И ПРИНЦИПИ ДЕМОКРАТИЈE
Ирина Милутиновић, О КУЛТУРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ НА НЕОЛИБЕРАЛНИМ ТРЖИШТИМА ИЛИ ЗАШТО О УКУСИМА ТРЕБА РАСПРАВЉАТИ
Хасиба Хрустић, КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ И ДОСТИГНУТИ СТЕПЕН ДЕМОКРАТИЈЕ У СРБИЈИ
Ана Стојановић, ИНИЦИЈАТИВЕ ЛОКАЛНОГ ПЛАНИРАЊА У КУЛТУРИ
У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ ТРАНЗИЦИЈЕ (2000–2018)
Зоран Аврамовић, КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА – РАЗБИСТРАВАЊЕ ПОЈМОВА
Јасмина Ахметагић, КУЛТУРА – ТЕУРГИЈА
Драган Ћаловић, ПРОИЗВОДЊА УМЕТНИЧКОГ ПРОСТОРА У УМЕТНОСТИ ЗАЈЕДНИЦЕ
Нина Михаљинац и Милан Ђорђевић, ОД ЧУВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА ДО РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА
Христина Микић, ЕКОНОМСКЕ СЛОБОДЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО У КУЛТУРИ
Владимир Кривошејев и Александра Терзић, МУЗЕЈИ И ЕКОНОМСКА ДОБИТ ЗА ОКРУЖЕЊЕ
Зоран Б. Јевтовић и Предраг Ђ. Бајић, КУЛТУРНА ПОЛИТИКА НА НАСЛОВНИМ СТРАНАМА ДНЕВНИХ НОВИНА У СРБИЈИ
Татјана Вулић и Марта Митровић, НА МАРГИНАМА МЕДИЈСКЕ АГЕНДЕ:
(НЕ)ПРИВИЛЕГОВАНА МЕСТА КУЛТУРЕ

II ИСТРАЖИВАЊА
Мира Видаковић, ВЕБ 2.0, ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ И НОВА ПАРАДИГМА МЕДИЈСКОГ ИНФОРМИСАЊА
Татјана Јуревна Анпилогова, ДОПРИНОС СРПСКИХ КОЛОНИСТА ДРУШТВЕНО-КУЛТУРНОМ РАЗВОЈУ ЛУГАНСКОГ РЕГИОНА ТOKOM XVIII И XIX ВЕКА
Срђан Симић, JУДЕО-ХРИШЋАНСКА И АПОКРИФНА ПРЕДАЊА У КУРАНУ
Даница Глођовић, ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ И ПРИПОВЕДАЧКЕ ТЕХНИКЕ У РЕКЛАМИ ЗА МЕКИНТОШ 1984
Вирџинија Ђековић, КУЛТУРА СЕЛА ДАНАС – У НЕСТАЈАЊУ, ОПСТАЈАЊУ ИЛИ НАСТАЈАЊУ

III ОСВРТИ
Радослав Ђокић, КУЛТУРА – СТОЖЕРНИ ЧАСОПИС ЗА УТЕМЕЉЕЊЕ ТЕОРИЈЕ КУЛТУРЕ
Волфганг Шмале, УЈЕДИЊЕНИ У РАЗНОЛИКОСТИ – О ЕВРОПСКОМ ИДЕНТИТЕТУ

IV ПРИКАЗИ
Јелена Ђорђевић, УКУС СТАРЕ ПЛАНИНЕ НА ДЛАНУ

keyboard_arrow_down
01. нов. 2018.

Промоција часописа Култура број 159

Поводом обележавања стогодишњице присаједињења Војводине Србији часопис Култура посветио је темат овом јубилеју. На дан када је пре сто година Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд, 1. новембра 2018. у Заводу за проучавање културног развитка представљен је нови, 159. број часописа Култура.

На промоцији су говорили:
проф. др Слободан Бјелица, уредник теме Стогодишњица присаједињења Војводине Србији,
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура и
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Према оцени уредника темата: „Присаједињење Војводине Србији, чију стогодишњицу обележавамо ове године, процес је од епохалног историјског значаја, који још увек није у потпуности расветљен.“
Поред ове теме, 159. број часописа Култура у другом делу обухвата и текстове који говоре о великом архитекти Николи Добровићу. Уредник овог темата је др Александар Кадијевић.

keyboard_arrow_down
29. окт. 2018.

Представљање часописа КУЛТУРА бр. 159 – Стогодишњица присаједињења Војводине Србији

Представљање новог броја часописа Култура одржаће се у четвртак 1. новембра у 12 сати.

На промоцији ће говорити:

проф. др Слободан Бјелица, уредник теме Стогодишњица присаједињења Војводине Србији
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

I СТОГОДИШЊИЦА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ
уредник др Слободан Бјелица

Слободан Бјелица, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Слободан Бјелица, РАДИКАЛСКА КОНЦЕПЦИЈА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Јован Буковала и Нинослав Спасић, ДР ИГЊАТ ПАВЛАС – СКРАЈНУТИ ПРИСАЈЕДИНИТЕЉ ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ
Јована Касаш, САМООПРЕДЕЉЕЊЕ ТЕМИШВАРСКИХ СРБА ДА СЕ ПРИСАЈЕДИНЕ КРАЉЕВСТВУ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
Саша Марковић, ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИДЕАЛИЗАМ СРПСКОГ ПАТРИОТИЗМА – ДЕМОКРАТЕ У ВОЈВОДИНИ 1918. ГОДИНЕ
Ђура Харди, БАЧКИ РУСИНИ И ЈОВАН ХРАНИЛОВИЋ У ДАНИМА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Александар Хорват, БАРАЊА У ВРЕМЕ НОВОСАДСКЕ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И СТВАРАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1918. ГОДИНЕ

II АРХИТЕКТА НИКОЛА ДОБРОВИЋ – ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ
уредник др Александар Кадијевић

Александар Кадијевић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Бојан Ковачевић, НИКОЛА ДОБРОВИЋ 2017. ГОДИНЕ
Марија Милинковић, ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ АРХИТЕКТУРЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
Иван Р. Марковић и Милан П. Миловановић, ГРАДИТЕЉСКА ДЕЛАТНОСТ АРХИТЕКТЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА У ПРАГУ (1922–1933)
Владимир Митровић, НИКОЛА ДОБРОВИЋ: КОНКУРС ЗА ПОЗОРИШТЕ У НОВОМ САДУ ИЗ 1928–1929. ГОДИНЕ
Небојша Антешевић, ДЕЛОВАЊЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА НА ЈАДРАНУ
Владана Путник Прица, ДОБРОВИЋЕВИ НЕРЕАЛИЗОВАНИ ПРОЈЕКТИ ПОЛИТИЧКО-СПОРТСКОГ СТАДИОНА И ФИСКУЛТУРНОГ ПОЈАСА
Милан Попадић, ГЕНЕРАЛШТАБ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА КАО МЕМОРИЈСКИ ТОПОС У 21. ВЕКУ
Александар Кадијевић, ДОБРОВИЋ И БРАШОВАН – ДВЕ ИСПРЕПЛЕТАНЕ СТВАРАЛАЧКЕ БИОГРАФИЈЕ
Драгана Ћоровић, ПРИРОДА, ПЕЈЗАЖ, ВРТ: МИСАОНЕ ПРИТОКЕ У ДЕЛУ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
Александра Ђорђевић, СТВАРАЊЕ И РУШЕЊЕ ВОЈНОГ ИДЕНТИТЕТА
НА ПРИМЕРУ ЗГРАДЕ ДОБРОВИЋЕВОГ ГЕНЕРАЛШТАБА

III ИСТРАЖИВАЊА

Никола Млађеновић, КОРУМПИРАНА ТРАГЕДИЈА, ОТУЂЕНА УТОПИЈА
Страхиња Савић, АРХИВИРАЊЕ СЕЋАЊА У ФИЛМОВИМА ПОЧЕТАК И МЕМЕНТО
Жељко Крстић, ВАЉЕВО У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ
Адријана Турајлић, ГРАФИТИ ИЛИ УЛИЧНА УМЕТНОСТ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Адам Нинковић, ВЕОМА ИНСТРУКТИВАН ЗБОРНИК НАУЧНИХ РАДОВА
Ана Стевановић, КОМУНИКАЦИЈСКЕ ВЕШТИНЕ

keyboard_arrow_down
01. окт. 2018.

Представљање часописа Култура број 158

Представљање новог броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику Култура број 158, одржано је данас 1. октобра 2018. у Заводу за проучавање културнoг развитка. Теме 158. броја су: „Медијске интерпретације“ и „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“.

На данашњој промоцији говорили су:

проф. др Дејана Прњат, уредница теме „Медијске интерпретације“
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Како је напоменуто у поздравној речи приређивача: „У темату посвећеном медијским интерпретацијама пред читаоцима се налази девет радова, који из различитих углова разматрају ову тему. Док прва три рада имају теоријски приступ теми, остали се могу окарактерисати као студије случаја.“

У оквору теме „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“ налазе се три текста који приказују сусрете далеких култура са српском културом.

У рубрици истраживања преиспитују се поред тематских прилога, уметност, књижевност, настава ликовне културе и стручне компетенције наставника, док су у завршном делу броја дати осврти и прикази књига из области социологије.

keyboard_arrow_down
10. јул 2018.

Нови број часописа КУЛТУРА

Image

I МЕДИЈСКЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ
уредница др Дејана Прњат

Дејана Прњат, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Драган Ћаловић, МЕДИЈИ И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА СТВАРНОГ
Весна Миленковић, КОНСЕНЗУС КОМПЕТЕНТНИХ ДИСКУТАНАТА –
МЕДИЈСКА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ИСТИНЕ
Милан Радовановић, ПРИНЦИПИ МЕДИЈСКОГ УТИЦАЈА
Филип Дуканић, МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ САВРЕМЕНЕ ЕСТЕТИКЕ
Александар Радовановић, ОСКАР ВАЈЛД У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА
Дејана Прњат, ПОСЛЕДЊИ ДАНИ ХОЛАНДСКОГ СЛИКАРА У ФИЛМУ С ЉУБАВЉУ, ВИНСЕНТ: МИСТЕРИЈА ВАН ГОГА
Зехра Јигит, ПРИКАЗ НОСТАЛГИЈЕ ХОНГ КОНГА КАО ТЕМЕ У ТРИЛОГИЈИ КАР-ВАЈА
Драгана Продановић, МИТОВИ ОБОЈЕНИ НОСТАЛГИЈОМ: ХОЛИВУДСКИ ПОГЛЕД НА НОВИНАРСТВО
Никола Зечевић, МЕДИЈСКЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ ДЈЕЛОВАЊА САБАТА ЦЕВИЈА И КРИПТО-ЈЕВРЕЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ДОНМЕХ НА БАЛКАНУ

II ШТА ЈЕ ТО СРЕДЊИ ВЕК
уредник др Далибор Кличковић

Далибор Кличковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Ирена Плаовић, ПОЕЗИЈА МОНАШТ(А)ВА
Далибор Кличковић, ПОРЕЂЕЊЕ БУДИСТИЧКОГ ПОИМАЊА НЕСТАЛНОСТИ СВЕТА У ЈАПАНСКОМ ДЕЛУ ХОЂОКИ И СХВАТАЊА ПРОЛАЗНОСТИ У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Мина М. Ђурић, МЕДИЈАВЕЛИСТИЧКО НАСЛЕЂЕ ЈАПАНА И ВИЗАНТА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ДИГИТАЛНОГ МОДЕРНИЗМА

III ИСТРАЖИВАЊА

Наташа Паниан, ПОКРЕТ КАО СТАЊЕ ФОРМЕ
Сања Б. Филиповић и Весна Јањевић Поповић, УТИЦАЈ ИНИЦИЈАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА НА СТРУЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ НАСТАВНИКА-УМЕТНИКА И НАСТАВНИКА-НЕУМЕТНИКА У НАСТАВИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ
Јелена Ђорђевић, РАЗЛИКА У ВЕДРИНИ
Божидар Филиповић, ДИРКЕМОВО КОРИШЋЕЊЕ РЕЧИ КУЛТУРА – АНАЛИЗА САДРЖАЈА
Тамара Вученовић, ПАРАДИГМА ПАРТИЦИПАТИВНОСТИ У САВРЕМЕНОМ МЕДИЈСКОМ КОНТЕКСТУ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Милена Драгићевић Шешић, ИДЕНТИТЕТ У НАСТАЈАЊУ
Владимир Коларић, У ТРАГАЊУ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ
Витомир Теофиловић, АНТОЛОГИЈА РУСКОГ АФОРИЗМА

keyboard_arrow_down
26. апр. 2018.

Представљање часописа КУЛТУРА број 157

Промоција новог, 157. броја часописа чије су теме Матрилинеарност и Култура и девијантност одржана је у четвртак 26. априла у 11 сати у просторијама Завода за проучавање културног развитка, ул. Риге од Фере бр. 4.

На промоцији су говорили:

проф. др Милана Љубичић, уредница теме Култура и девијантност
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа КУЛТУРА и уредница теме Матрилинеарност
Пеђа Пивљанин, секретар редакције часописа КУЛТУРА

Image

keyboard_arrow_down
24. апр. 2018.

КУЛТУРА бр. 157/2017 Матрилинеарност / Култура и девијантност

Image       

I МАТРИЛИНЕАРНОСТ
уредница др Владислава Гордић Петковић

Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Кристина Јоргић, ПРИНЦИП МАТРИЛИНЕАРНОСТИ У РАБИНСКОМ ЈУДАИЗМУ
Нађа Бобичић, НАЋИ СВОЈЕ МЕСТО У ЛАНЦУ ЖЕНСКЕ ИСТОРИЈЕ: МАТРИЛИНЕАРНОСТ У ОПУСУ ЕЛЕНТЕ ФЕРАНТЕ
Селма Раљевић, ЊЕНА КРАТКА ПРИЧА ЖИВЉЕЊА И УМИРАЊА У ЗБИРЦИ ПЈЕСАМА ДО СМРТИ НАРЕДНЕ СЕНКЕ МАРИЋ
Бојана Јаковљевић, МЕХАНИЧКИ И НЕЖИВИ СВЕТ У ПИНЧОНОВОМ РОМАНУ В.

II КУЛТУРА И ДЕВИЈАНТНОСТ
уредница др Милана Љубичић

Милана Љубичић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Слађана Драгишић Лабаш, НОВА КУЛТУРА УПОТРЕБЕ АЛКОХОЛА: BINGE DRINKING – КОНЗУМАЦИЈА УМЕСТО КОМУНИКAЦИЈЕ
Ђорђе Игњатовић, КУЛТУРА И КРИМИНАЛИТЕТ
Урош Томић, КРИМИНАЛИТЕТ И ЕТОС АФРОАМЕРИЧКИХ БАНДИ НА ПОДРУЧЈУ УРБАНОГ ЛОС АНЂЕЛЕСА
Владимир Ментус, КУЛТУРНИ ЧИНИОЦИ КАРОШИЈА И КАРО-ЂИСАТСУА
Ана Дошен, ХИКИКОМОРИ – КОНЦЕПТ ДЕВИЈАНТНОГ ИМУНИТЕТА
Наташа Јовановић, (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ РОДНЕ (НЕО)ОРИЈЕНТАЛНЕ ДЕВИЈАНТНОСТИ
Милана Љубичић, КО ЈЕ БЕСКУЋНИК? ПРИЧЕ ИЗ ПРИХВАТИЛИШТА ЗА СТАРА И ОДРАСЛА ЛИЦА У БЕОГРАДУ
Марија Радоман, БИТИ LGBTTIQ – ЗНАЧЕЊА КОЈА НАС ОБЛИКУЈУ

III ИСТРАЖИВАЊА

Жељко Сенковић, КАКО МИСЛИТИ ПРАКСУ РАДА? ХАНА АРЕНТ – ВАЊА СУТЛИЋ – СУВРЕМЕНОСТ
Невен Дувњак и Маја Балетић, ХРАНА КАО ИДЕЈА: АНТРОПОЛОШКИ И СОЦИОЛОШКИ ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУПИ ХРАНИ И ПРЕХРАНИ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Јелена Петковић, КА РАЗУМЕВАЊУ КОМПЛЕКСНОСТИ (ХОМО)СЕКСУАЛНОГ И ВЕРСКОГ ИДЕНТИТЕТА У СОЦИОКУЛТУРНОМ КОНТЕКСТУ СРБИЈЕ

keyboard_arrow_down
02. феб. 2018.

6. фебруар: Представљање нових бројева часописа КУЛТУРА

У уторак 6. фебруара у 12 часова у Заводу за проучавање културног развитка представљени су 155. и 156. број часописа КУЛТУРА. Теме броја 155. су „Маска и маскирање, минимализам“, а броја 156. „Књижевност постјугословенског времена“.

Учесници:
проф. др Саша Радојчић, уредник теме Маска и маскирање у 155. броју,
Зоран Хамовић, уредник теме Књижевност постјугословенског времена у 156. броју и
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура и уредница теме Минимализам у 155. броју

Поздравнa реч:
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Низ истраживања представљених у новим бројевима часописа Култура преиспитује, поред тематских прилога, и борбу за позоришну публику у дигиталном добу, везу између географије и уметности, унапређење културе језичког изражавања ученика, али и наставу ликовне културе и улогу наставника.

keyboard_arrow_down
23. јан. 2018.

КУЛТУРА бр. 156/2017 Књижевност постјугословенског времена: судбине и коментари

Image

I КЊИЖЕВНОСТ ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВРЕМЕНА: СУДБИНЕ И КОМЕНТАРИ

уредници Зоран Хамовић и др Владислава Гордић Петковић

Зоран Хамовић и Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Борис Булатовић, ИДЕОЛОШКИ ТИПОВИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ И АКТУЕЛИЗАЦИЈЕ АНДРИЋЕВОГ КЊИЖЕВНОГ ОПУСА У ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ КОНТЕКСТУ
Борис Постников, ИЗМЕЂУ ФИКЦИЈЕ И СВЈЕДОЧАНСТВА: КИШ, АЛБАХАРИ, ДРНДИЋ
Весна Кадрић, ПОСТЈУГОСЛАВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ, АУТОРИЦЕ У ФОКУСУ
Фатима Бећаревић, МРАЗ И ПЕПЕО У ПОСТЈУГОСЛАВЕНСКО ВРИЈЕМЕ

II ОСВРТИ

Марија Митровић, ЈУГОСЛОВЕНСКО КЊИЖЕВНО НАСЛЕЂЕ – ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКО ЧИТАЊЕ
Адријана Марчетић, КОМПАРАТИВНА ЈУГОСЛАВИСТИКА ИЛИ МОЖЕ ЛИ СЕ ПРЕЖИВЕТИ АПОКАЛИПСА
Нихада Бећировић, ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ

III ИСТРАЖИВАЊА

Драган Јаковљевић, KA РАЗУМЕВАЊУ НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ, СРПСКИХ ФИЛОЗОФА И СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
Милош Ћипранић, ГЕОГРАФИЈА И УМЕТНОСТ
Јована Марчета, КУЛТУРА ИСХРАНЕ КАО ОСНОВА ФРАЗЕОЛОШКОГ ИЗРАЖАВАЊА СРПСКОГ, ФРАНЦУСКОГ И ИТАЛИЈАНСКОГ НАРОДА
Далиборка Пурић и Жана Бојовић, УНАПРЕЂИВАЊЕ КУЛТУРЕ ЈЕЗИЧКОГ ИЗРАЖАВАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛСКОМ И ВАНШКОЛСКОМ КОНТЕКСТУ
Исидора Кораћ, Николета Гутвајн и Снежана Мирков, НАСТАВА ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ И УЛОГА НАСТАВНИКА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ УЧЕНИКА
Дијана Метлић, ЏЕЈМС ЕНСОР: УМЕТНИК МЕЂУ МАСКАМА
Марија Динов Васић, ПРОЦЕСИ ТРАНСКУЛТУРАЛИЗАЦИЈЕ НА ПРИМЕРУ МЕЛОДИЈЕ TWINKLE, TWINKLE LITTLE STAR

IV ПРИКАЗИ

Весна Ђукић, КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА

IN MEMORIAM

УСПОМЕНА НА ПЕТРА ПЕРУ ДЕСПОТОВИЋА

keyboard_arrow_down

Резултати од 1 до 10 од 44