ТРЕЋА МЕСТА: ГЕНЕАЛОГИЈА ЈЕДНЕ ХЕТЕРОТОПИЈЕ ГРАЂАНСКОГ ДРУШТВА


Тема текста: Кафана - то сјајно треће место
Кључне речи: трећа места кафана дискурс генеалогија херитологија хетеротопија
Аутор текста: Душан Маринковић, Душан Ристић и Лада Маринковић

Предмет истраживања у овом раду су кафане као трећа места, која су дефинисана из угла социолошко-генеалошког приступа. Генеалогија је предложена као теоријско-методолошки оквир истраживања, односно као спацијална историја местâ. Задатак такве генеалогије је да истражи спацијализацију једног типа друштвености и социјалног капитала грађанског друштва. У раду је назначен и шири друштвено- историјски амбијент, у којем се друштвена улога и значај трећих места огледао кроз њихов допринос у процесима формирања нових облика друштвености и јавног резоновања уопште. Историјски успон кафана је у раду контекстуализован: у оквире појаве новог типа критичке јавности у односу на стару репрезентативну; у оквире процеса одвајања приватне и јавне сфере; и као једна врста до краја неиздиференцираног простора, прекида и хетеротопије, која у социјалној географији грађанских друштава стоји насупрот постојећој сталешкој диференцијацији и будућој просторно-класној сегрегацији. У закључку рада је истакнуто да, упркос томе што су трећа места била повлашћени друштвени простори, она нису једина и фундаментална места генезе рационалног дискурса. Па ипак, трећа места имају кључни значај у процесима формирања урбаних институтâ, образовања јавног простора, јавног говора, грађанских слобода и легитимације рационалности у друштвима Западне Европе.

Број 151 / 2016


Кафана: то сјајно треће место Преузми број

Текст


Преузми текст