ГОСТИОНИЦЕ – ПРЕТЕЧЕ КАФАНА


Тема текста: Кафана - то сјајно треће место
Кључне речи: средњи век кафана гостионица Србија
Аутор текста: Ђорђе Ђекић и Милош Павловић

Кафана, како само име каже, везана је за пијење кафе, уз коју је ишло и пушење дувана. Прва кафана на тлу данашње Србије отворена је у Београду 1522. године. Временом су под Турцима отваране и механе, ашчинице, каравансараји и ханови. Нестанком турске власти, опстале су само кафане које су имале широку улогу – друштвену, економску, политичку, културну. У претходном историјском периоду, средњовековна Србија је имала гостионице по градовима. Гостионичару се предавала роба, коју је морао да чува и на поласку да је преда госту. Црквено право је забрањивало клиру да посећује и поседује гостионице. Најзначајнији гости гостионица осим ходочасника су трговци, што је морало да позитивно делује на развој угоститељства. У статутима приморских српских градова различито су третиране. У Будванском статуту се не спомињу, у Скадарском су били забрањене, а у Которском им је било прописан правни положај. Није могуће упоредити, значај гостионица и кафана у временима у којима су постојале али се може са сигурношћу закључити да су гостионице, као и кафане, имале велики економски значај.

Број 151 / 2016


Кафана: то сјајно треће место Преузми број

Текст


Преузми текст