О ЧЕМУ САЊАЈУ МАЧКЕ?

Рад се ослања на новије теоријске увиде из области критичке анималистике и екокритике да би размотрио неколико жанровски различитих фантазија (стрип, анимирани филм, и роман за младе) којима је заједнички критички став према антропоцентризму, који се такође одређује и као „људска изузетност”, „људска надмоћ”,и „људски шовинизам”. Корпус чини епизода „Сан хиљаду мачака” из стрип серијала Сендмен Нила Гејмена, роман за младе Зуби Хане Московиц, и анимирани филм Принцеза Мононоке редитеља Хајао Мијазакија. Иако врло различите, ове фантазије деле заједничку тему, а то је однос људског и нељудског, пре свега животиња. Такође, свака од њих критички преиспитује идеју природне, праведне и пожељне људске надмоћи над свим другим облицима живота. У делима која сачињавају корпус рада, људска изузетност се доводи у питање откривањем изузетног људског насиља у њеној основи, као и истраживањем суштинског сродства људских и нељудских животиња. Мада ове популарне фантазије не исказују ни експлицитне, а ни једноставне еколошке поруке, с обзиром на наведене теме, оне функционишу и као екокритички текстови. У контексту глобалне еколошке кризе, извесну релевантност фантастике могуће је наћи управо у овоме кокритичком потенцијалу.