КУЛТУРА ОТПОРА – ПОЗОРИШТЕ КОЈЕ МЕЊА СВЕТ


Тема текста: Путеви менаџмента у култури – Образовањем до професије
Кључне речи: Нема кључне речи
Аутор текста: Маја Ристић

Иа­ко функ­ци­је по­зо­ри­шта као из­во­ђач­ке умет­но­сти те­же да оства­ре и иза­зо­ву код пу­бли­ке емо­цио­нал­ни, естет­ски до­жи­вљај, али исто­вре­ме­но ко­ли­ко год је то мо­гу­ће еду­ку­ју за­једни­цу из­во­ђе­њем дру­штве­но и со­ци­јал­но ан­га­жо­ва­них иде­ја пи­сца, ре­ди­те­ља, из­во­ђа­ча, по­зо­ри­ште је од­у­век пред­ста­вља­ло про­стор кри­ти­ке дру­штве­них тра­у­ма, по­ли­тич­ких иде­о­ло­ги­ја, си­сте­ма, али и про­стор за пер­со­нал­ни раз­вој умет­ни­ка, уче­сни­ка пер­форман­са те гра­ђа­на од­ре­ђе­не за­јед­ни­це. Има­ју­ћи на­ве­де­но у ви­ду, основ­ни циљ овог ра­да је, да ана­ли­зи­ра­ју­ћи сту­ди­је и ис­тра­жи­вања кул­ту­ре от­по­ра и ал­тер­на­тив­них мо­де­ла по­зо­ри­шта у све­ту и у Ср­би­ји, као и по­е­ти­ку по­зо­ри­шта по­тла­че­ног Ау­гу­ста Бо­а­ла, а на осно­ву сту­ди­ја и до­са­да­шњег из­вр­сног, ори­ги­нал­ног на­уч­ног ра­да проф. др Ми­ле­не Дра­ги­ће­вић Ше­шић, ука­же на мо­гућ­но­сти ути­ца­ја по­зо­ри­шта на дру­штве­не про­ме­не. Ми­ле­на Дра­ги­ће­вић Ше­шић је у сво­јим ис­тра­жи­ва­њи­ма ана­ли­зи­ра­ла моћ по­зо­ри­шта и по­зо­ри­шне не­за­ви­сне сце­не у Ср­би­ји да се су­прот­ста­ви, до­минат­ној ре­пре­сив­ној по­ли­тич­кој иде­о­ло­ги­ји, а да са дру­ге стра­не „по­ме­ри” из­во­ђач­ке фор­ме по­зори­шне умет­ности из­ван „ме­инстрим по­ља” ин­сти­ту­ци­о­нал­ног по­зо­ри­шта. Сто­га је фо­кус ра­да на по­гле­ду јед­ног на­уч­ни­ка свет­ског ре­но­меа на по­ја­ву кул­ту­ре и по­зо­ри­шта „дру­го­сти” (чи­тај раз­ли­чи­то­сти) – по­зо­ри­шта које ука­зу­је на де­мо­кра­тич­ност, отво­ре­ност и то­ле­ра­нци­ју пре­ма раз­ли­чи­тим на­ци­о­нал­но­сти­ма, је­зи­ци­ма, кул­ту­ра­ма, оби­ча­ји­ма и сти­ло­ви­ма из­ра­жа­ва­ња умет­ни­ка. У ра­ду же­ли­мо да ана­ли­зи­рамо ак­ти­ви­стич­ки ан­га­жман и раз­вој ци­вил­ног дру­штва про­у­ча­вањем ра­да нај­зна­чај­ни­јих не­за­ви­сних по­зо­ри­шних тру­па, по­пут Дах те­а­тра, Мим ар­та, те­а­тар­ског кон­цеп­та Ива­не Ву­јић при­ли­ком отва­ра­ња Бе­тон ха­ле, за­тим пер­фор­ман­са Со­ње Ву­ки­ће­вић, те ак­ти­ви­стич­ког де­ло­ва­ња Ане Ми­ља­нић. На осно­ву обим­не гра­ђе о не­за­ви­сној по­зо­ри­шној сце­ни и ал­тер­на­тив­ном по­зо­ри­шту које је проф. др Ми­ле­на Дра­ги­ће­вић Ше­шић из­не­ла у сту­ди­ја­ма: Уметност и ал­тер­на­ти­ва, Умет­ност и кул­ту­ра от­по­ра и Ин­диј­ско позо­ри­ште – тра­ди­ци­ја и ак­ти­ви­зам, иде­ја ра­да је да ис­тра­жи позо­ри­шне об­ли­ке ко­ји до­при­но­се кул­ту­ри се­ћа­ња раз­ви­ја­ју­ћи ко­муни­ка­ци­ју за­јед­ни­це са про­шло­шћу, осве­тља­ва­ју­ћи про­бле­ме и трау­ма­тич­не тач­ке у ко­лек­тив­ном се­ћа­њу за­јед­ни­це. У ра­ду по­себ­но же­ли­мо да ис­ка­же­мо ра­ди­кал­не, хра­бре по­ду­хва­те умет­ни­ка у по­ку­ша­ју да по­зо­ри­штем про­ме­не свет и ука­жу на сло­бо­ду мишље­ња, кре­а­тив­не раз­ли­чи­то­сти и сна­ге, те да је мо­гу­ће ства­рати из­ван тра­ди­ци­о­нал­не по­зо­ри­шне ин­сти­ту­ци­је, као и пра­ва на дру­га­чи­ја по­ли­тич­ка опре­де­ље­ња у вре­ме то­та­ли­тар­ног, ре­пресив­ног ре­жи­ма Сло­бо­да­на Ми­ли­ше­ви­ћа. У из­ра­ди ра­да ко­ри­шће­не су те­о­ри­ја по­зо­ри­шта по­тла­че­ног Ау­гу­ста Бо­а­ла (Au­gu­sto Boal), сту­ди­је кул­ту­ре се­ћа­ња (Јан Асман/Jan As­sman, То­дор Куљић), као и те­о­ри­је из­во­ђач­ких умет­но­сти и сту­ди­ја пер­фор­ман­са (Алек­сандра Јо­ви­ће­вић, Ана Ву­ја­но­вић), као и тран­сди­сци­пли­нар­ни те­о­ријски при­ла­зи др Ми­ле­не Дра­ги­ће­вић Ше­шић.

Број 169 / 2020


Критичко мишљење у дигиталном добу • Путеви менаџмента у култури Преузми број

Текст


Преузми текст