Публикације

ЈЕ ЛИ КУПОЛА ПЛАВА

У раду се бавимо
елементима
популарне
културе
у роману
Млекаџија
(2018) Ане Бернс. Након начелних
дефинисања
појма
популарна
култура,
крећући
се од уопштених
ка појединачним
теоријским
судовима,
установили
смо шта подразумевамо
под тим појмом,
при чему смо кључно
теоријско
утемељење
пронашли
у књизи
Џона Фиска Популарна
култура
(1991). Настојали
смо да кроз анализу
сижеа и деловања
појединих
релевантних
ликова
покажемо
различите
видове
сукоба
популарне
културе
са оним што би се могло назвати
имплицитном
културом.
Усагласили
смо се са тезом да је популарна
култура
механизам
којим се појединци
и друштвене
групе
супротстављају
и, са различитим
успехом,
опиру
друштвеним
обрасцима
које налажу
доминантни
социолошко-
политички
токови.
Битно
место у раду односи
се и на начине
укидања
популарне
културе
процесима
укључивања
и захватања.
Показало
се да се
веома
успели
романи
попут Млекаџије,
унутар
чијих тематских
преокупација
је присутно
понешто
од слике
света
какву је у наслеђе
оставио
Џорџ Орвел,
испостављају
веома
погодним
за испитивање
елемената
популарне
културе
и
тумачење
различитих
видова
њихове
литерарне
семантизације.

ТАРЗАН И ЏЕЈМС БОНД

Овај текст, уз прегледне табеле и детаљне синеастичке натукнице, таксативно и медијски исцрпно из хит филма у филм приказује читав арсенал побожне етичности којом еманирају Тарзан и његова животна другарица, као и обимну поп културну трајекторију псеудомачистичког односа Џејмса Бонда према његовим партнеркама на великом екрану у задњих 48 година, стављајући га у социо-политички контекст времена у коме је овај „Брит агит проп“ акциони крими серијал настајао и ставља га у контраст са филмским симболом мита беле доминације Африком – Тарзаном, посве друкчијим и на личном плану неупоредиво сретнијим „папучић“ херојем економске кризе 30-их година, као незаобилазном, врло интригантном предмету проучавања како мултимедијалних и етичких, тако и самих женских студија.