Публикације

ИСТОРИЈСКA РАСПРАВА О ПОЈАВИ И РАЗВОЈУ ГРАФИТА У БЕОГРАДУ ОД 1996. ДО 2005. ГОДИНЕ

/in /by

У овом тексту, који је скраћена верзија мастер рада одбрањеног на Kатедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду 2005, фокусирали смо се на културу графита. Ова култура појавила се у Београду средином деведесетих година прошлог века и отада се развијала кроз успоне и падове. У раду је представљен најзначајнији формативни период локалног графити покрета. Подаци су прикупљани из интервјуа са локалним цртачима и кроз укључивање у београдску графити сцену. Тако је истраживање, започето из позиције историје уметности и анализе визуелних одлика графити културе, постало етнолошко истраживање савременог града и супкултурног уметничког покрета. Резултати су показали да на београдској графити сцени постоје значајне разлике у односу на сцене других великих градова. Ове разлике последица су социјалног, политичког и економског контекста у Србији крајем деведесетих и почетком двехиљадитих година.

ДОПРИНОС АРХИТЕКТЕ ДАНИЛА ВЛАДИСАВЉЕВИЋА У ТРАНСФОРМАЦИЈИ ЈАВНИХ ПРОСТОРА БЕОГРАДА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

/in /by

Данило Владисављевић припада генерацији архитеката који су на прелазу XIX у XX век, оставили значајан печат у српској архитектури. Истакнут допринос у трансформацији јавног простора у Београду, архитекта Владисављевић је пружио кроз пионирски, урбанистички подухват у виду комплекса Војне болнице на Врачару, а посебно кроз плодотворну сарадњу са инжењером Милошем Савчићем приликом изградње комплекса београдске кланице, на које ће овом приликом бити стављен посебан акценат. Потребно је споменути и да је архитекта Владисављевић са инжењером Савчићем реализовао и вишеспратне пословнице Прометну, Извозну банку и Врачарску штедионицу, а кад је реч о осталим грађевинама јавне намене још и сарадњу архитекте Владисављевића са архитектом Светозарем Јовановићем на изградњи Официрске задруге, као и самосталну реализацију хотела Сплендид и Унион. Архитекта Данило Владисављевић је својим стилским плурализмом значајно допринео репрезентативности градског језгра, које је крајем XIX и почетком XX века све више попримало одлике великих европских центара.