ИЗЛОЖБЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛ НАЦИОНАЛНИХ ПАВИЉОНА НА СВЕТСКИМ И БИЈЕНАЛНИМ ИЗЛОЖБАМА
Традиција излагања у оквиру националних павиљона, која је успостављења на изложбама из 19. века настављена је и данас у оквиру Светских изложби („Expo’’) и Бијенала у Венецији. У раду ће бити разматрана улога и значај павиљона као засебне типолошке категорије у архитектури, као и његова инструментализација на поменутим манифестацијама. Павиљони ће бити разматрани као места излагања, и као аутономни објекти који кроз своју форму и обликовање имају хибридну улогу да говоре о архитектури, уметности и националном идентитету. Уз историјат павиљона, од пратеће сценографије до самосталног објекта, биће разматрана и њихова позиција у институционалном оквиру светских изложби и Бијенала у Венецији. У раду ће се разматрати и две концепције павиљона – као привремених структура (светске изложбе) и трајних простора за излагање (Бијенале) и последица овакве поделе на архитектуру павиљона.
