ТЕОРИЈА КАО ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ ФИЛМА: ПРЕПИСКА СТОЈАНОВИЋ-ТУРКОВИЋ
Овај рад анализира једну од важнијих дискусија југословенске теорије филма, коју су водили Душан Стојановић и Хрвоје Турковић, кључне личности београдске и загребачке филмологије. Рад има за циљ да сагледа нека теоријска питања покренута током дискусије, како у синхронијском контексту (периоду успона семиотике средином седамдесетих година 20. века), тако и у савременом теоријском окружењу, нарочито путем успоредбе са сличним проблемима који су од средине деведесетих решавани у покрету „посттеорије” или у когнитивистичком приступу филму. Иако се одбацују Турковићеве примедбе о Стојановићевој неутемељеној еклектичности, у раду се критикују Стојановићеве тезе о филму као језику, те идеја двоструке артикулације у филму. Читава дискусија посматра се као југословенски допринос критичком приступу „Великој Теорији” пре „посттеоретичара”.
