Публикације

КУЛТУРОЛОШКИ ЗНАЧАЈ СУНЦА НА ПРОСТОРУ ИТАЛИЈЕ У РОМАНУ КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

У раду се анализира значај сунца које оно има за Милоша Црњанског у његовом роману Код Хиперборејаца. Откривају се и тумаче његова значења као симбола благостања, просторног и временског ујединитеља. Истовремено, сагледава се начин на који Црњански појми време и простор. Закључује се зашто су значења сунца у приповедању Црњанског, заправо, утопијска. У раду
се, путем анализе значаја сунца, показује и како су неки аспекти италијанске културе доживљени у делу Код Хиперборејаца и указује на један од могућих ширих тематских оквира које је Црњански поставио у свом роману.

КАМЕРНИ ПРОСТОР КУЋЕ И ПОЕТИКА ПРОСТОРА СВАКОДНЕВИЦЕ

Овај рад изучава специфичну поетику камерних (и,  делом, отворених) простора којима се свакодневно крећу троје главних јунака романа „Сеобе” Милоша Црњанског. У раду смо покушали да покажемо различитост погледа на свакодневни простор, из визуре Вука, Аранђела и Дафине. Различит доживљај простора одговара различитим животним филозофијама троје ликова и утиче на различитост поетике простора у зависности од визуре лика за коју је везана, као и на начин на који је простор у делу приказан.

ЗАВИЧАЈ И ТУЂИНА: ТРЕШЊА И ПОЕЗИЈА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Милош Црњански је упознао поезију Истока у Паризу крајем 1920. године, где је сакупљао грађу за кинеску и јапанску антологију песама. То је тренутак када се и у његовом стваралаштву појављује цвет трешања, а не плод. Током сакупљања и обликовања двеју преведених збирки поезије “Антологија кинеске лирике” (1923) и “Песме старог Јапана” (1928), настале су песме Милоша Црњанског у којима се слика расцветане трешње појављује као важан симболичан топос.