Публикације

НИКОЛА ДОБРОВИЋ: КОНКУРС ЗА ПОЗОРИШТЕ У НОВОМ САДУ ИЗ 1928–1929. ГОДИНЕ

Током међуратног периода у Новом Саду, као и у другим градовима тадашње земље, била је уобичајена пракса расписивања јавних конкурса за објекте за које је процењено да имају одређену вредност не само за своје будуће кориснике већ и за нешто што би могли назвати укупном архитектонском естетиком једног града. По пројектном задатку био је то конкурс за подизање нове зграде Српског народног позоришта (СНП), одржаног крајем 1928. и током прве половине 1929. године. На конкурсу је учествовао велики број домаћих архитеката из читаве земље, као и неколико архитеката који су живели у инострантву, какав је случај и са Николом Добровићем, тада настањеним у Прагу. Фактички конкурс на крају није успео а од изградње нове позоришне зграде убрзо се сасвим одустало. Ипак остали су сачувани опис и коментари Косте Страјнића, као и изглед неколико архитектонских пројеката који су били оцењени као успели. На првом месту је конкурсни рад архитекте Николе Добровића који је и поред несумњивог квалитета и најбољег пласмана, у круговима који су одлучивали, означен као „недовољно модеран за новосадску средину’’. Локација на којој је била предвиђена изградња позоришта убрзо је постала својеврсна раскрсница на којој су изграђени данас већ класични примери модерне српске архитектуре. Тако је, различитим сплетом историјских околности, Нови Сад остао не само без нове зграде за Српско народно позориште већ и без дела архитекте Николе Добровића, великана српске модернистичке архитектуре.

ДР ИГЊАТ ПАВЛАС – СКРАЈНУТИ ПРИСАЈЕДИНИТЕЉ ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ

Након слома Аустроугарске монархије 31. октобра 1918. године, ослобођена подручја Баната, Бачке и Барање запосела је војска Краљевине Србије. Овим областима је de facto управљао Српски Народни Одбор из Новог Сада, на чијем челу је био Јаша Томић. Стога је, 25. новембра 1918. године у Новом Саду, сазвана Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, којом је председавао др Игњат Павлас. Скупштина је прогласила одлуку о присаједињењу ова три региона Краљевини Србији, која се, 1. децембра 1918. године у Београду, ујединила са независном Државом Словенаца, Хрвата и Срба, под вођством Југословенског одбора у Загребу, и тиме формирала јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.

УЛОГА ФЕСТИВАЛА EXIT У РАЗВОЈУ ИДЕНТИТЕТА НОВОГ САДА

Exit фестивал је вишедневни музички догађај који привлачи стотине хиљада посетилаца из Србије, с Балкана, али и из читаве Европе и света. Не само да је током десет година свог рада постао један од најбољих фестивала Европе већ се може рећи и да својим деловањем, културно-забавним садржајем и подршком хуманитарним организацијама, доприноси целокупној заједници током читаве године. Exit је у исто време и средство којим се добар глас о Србији шаље у свет, а Нови Сад је захваљујући њему постао синоним за квалитетну музику, хепенинг, младост и позитиван став према животу. Као институција чији рад у великој мери подржава домаћа јавност, и као догађај који је интегрисан у живот града и неодвојив од Петроварадинске тврђаве, Exit се прихвата као релевантан чинилац у поимању идентитета Новог Сада, у смислу урбане целине с културно-историјским наслеђем, али и идентитета људи који живе у њему. Расветљавајући досадашња достигнућа и пропусте у сарадњи Новог Сада и Exita, може се указати на то да ова организација има позитиван утицај на културни и туристички живот града, али се примећује да је тај потенцијал који поседује, у смислу сарадње с градом, неискоришћен.