Публикације

БАРАЊА У ВРЕМЕ НОВОСАДСКЕ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И СТВАРАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1918. ГОДИНЕ

/in /by

Рад је посвећен кратком, али динамичном периоду у историји Барање и то у време стварања прве југословенске државе. Када је реч о простору јужне Угарске (Банат, Бачка, Барања) преломни догађаји су кулминацију имали на новосадској Великој народној скупштини 25. новембра 1918. године, када је донета одлука да се ове територије отцепе од Аустро-Угарске Монархије и припоје Краљевини Србији, односно будућој југословенској држави. Циљ рада је да синтетички прикаже и објасни процесе и догађаје у Барањи непосредно уочи и за време Велике народне скупштине у Новом Саду, закључно са Прводецембарским актом када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. У писању су коришћене архивска грађа, оновремена штампа и публикације и релевантна историографска литература, како би наведени историјски период био што прецизније и свеобухватније анализиран.

ДР ИГЊАТ ПАВЛАС – СКРАЈНУТИ ПРИСАЈЕДИНИТЕЉ ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ

/in /by

Након слома Аустроугарске монархије 31. октобра 1918. године, ослобођена подручја Баната, Бачке и Барање запосела је војска Краљевине Србије. Овим областима је de facto управљао Српски Народни Одбор из Новог Сада, на чијем челу је био Јаша Томић. Стога је, 25. новембра 1918. године у Новом Саду, сазвана Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, којом је председавао др Игњат Павлас. Скупштина је прогласила одлуку о присаједињењу ова три региона Краљевини Србији, која се, 1. децембра 1918. године у Београду, ујединила са независном Државом Словенаца, Хрвата и Срба, под вођством Југословенског одбора у Загребу, и тиме формирала јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.

РАДИКАЛСКА КОНЦЕПЦИЈА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ

/in /by

Иако је војвођанска Радикална странка, попут свих осталих српских организација у Аустроугарској, обуставила свој рад са избијањем Првог светског рата, они су из политичке пасивности изашли бурне јесени 1918. године. Сремски радикали, на челу са агилним Жарком Миладиновићем, укључили су се у рад Народног вијећа у Загребу и у том телу штитили српске интересе. На простору Баната, Бачке и Барање прваци Радикалне странке наступали су у почетку веома опрезно, страхујући од неизвесне будућности. Но, на Великој народној скупштини 25. новембра 1918. године радикалска већина је пресудила да буде донета одлука о непосредном присаједињењу Краљевини Србији, што је било и у складу са интересима званичног Београда. Један дан раније, сремски радикали су били главна снага на Румском збору који је донео одлуку о „условном” прикључењу Срема Србији.