ГЕОГРАФИЈА И УМЕТНОСТ
Циљ рада је анализа феномена географије у делу Саше Брајовић. Два основна постављена питања јесу да ли у студијама београдске историчарке уметности посвећеним култу Богородице Марије у Боки Которској, превасходно у монографијама „Госпа од Шкрпјела” (2000) и „У Богородичином врту” (2006), постоје елементи који указују на присуство географије уметности (ширење и путање уметничких форми у простору, однос уметничких центара и њихове периферије, правци кретања уметника, опис уметничке топографије, доступност и природа материјала потребних за уметничку обраду) и каква је логика географског дискурса унутар наведеног историографског подухвата у односу на до сада две главне утврђене теорије (географски детерминизам и географски посибилизам).
