Публикације

ЗА ТРПЕЗОМ АНТИЧКИХ ГРКА

/in /by

ЕТИЧКА ФУНКЦИЈА ПЕСНИШТВА У ЛИКУРГОВОЈ БЕСЕДИ ПРОТИВ ЛЕОКРАТА

/in /by

У својој јединој сачуваној беседи Против Леократа, Ликург на више места цитира стихове Хомера, Тиртаја, Симонида, Еурипида, као и фрагменте стихова непознатих лирских песника у којима проналази своју основну поетску и говорничку инспирацију. Поменути стихови представљају за овог беседника основу за креирање властитог беседничког стила, система аргументације и моралних погледа на актуелну друштвено-политичку ситуацију. Наша основна намера је да прикажемо до које мере су цитати из античке грчке поезије били у функцији изражавања Ликургових етичких начела и патриотских осећања према угроженом атинском полису.

ЗАПАДНА КУЛТУРА И ДИГИТАЛНО: ОД ПОЛИСА ДО ВИРТУЕЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

/in /by

У раду се анализирају поједини аспекти развоја западне културе од њених почетака у античкој Грчкој, па до савремених тенденција исказаних путем дигиталних технологија. Аутори указују на могућности, које се јављају масовним коришћењем савремених дигиталних технологија, за модификацију савременог оквира западне културе и његово прилагођавање данас потиснутим традицијама које ова култура баштини из периода антике. Идентификују се важни аспекти развоја који су одлучујуће дефинисали феномен грчког полиса и поставили трајне основе западне културе и разматрају се сличности и разлике са друштвеним иновацијама подстакнутим масовним коришћењем Веб 2.0 (Web 2.0) технологија почетком 21.века. Посебно се анализирају процеси изградње и функционисања заједнице и пореде вредности на основу којих је функционисао грчки полис и вредности на основу којих функционишу данашње виртуелне заједнице. Феномени осећања припадности, масовног учествовања, утицаја заједнице на изградњу појединца и значаја аматеризма објашњавају се у свом изворном појавном облику у оквирима полиса, а затим се анализирају потенцијали које оживљавање ових феномена има у контексту широке примене дигиталних технологија данас.