ИМА ЛИ ПОСТХУМАНОГ ПЕРФОРМЕРА
Предмет расправе у овом тексту биће питања трансгресије и субверзије (људског) тела које се јављају у ситуацији технолошки генерисаног извођења. Најпре ћу извести историјско-теоријску контекстуализацију дигиталног окружења у односу на које се ова померања дешавају, а потом ћу изложити примере сајберформанса, дигиталног перформанса и техноперформанса, који проблематизују однос технологије и тела извођача. У централној расправи ћу се фокусирати на проблем постхуманог или (не)хуманог извођача кроз концепт који називам дигитални антропоморфизам. Суочење живог тела/извођења и технолошки посредованог извођења постаје важна пракса за разумевање дисконтинуитета између човека и машине. Стога ће питања позиције и функције живог извођача као субјекта и објекта извођења у контексту дигиталног перформанса и перформанса у сајбер-простoру бити испитана на следећим нивоима: а) однос између живог тела и тела аватара као извођача; б) извођење киборга; в) извођење компјутера.
