КУЛТУРНЕ ОСНОВЕ АРХИТЕКТУРЕ МОДЕРНЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ (1945–1990)
Трг партизана је отворен 1961. године према пројекту архитекте Станка Мандића. Пројекат је слојевито обликован због чега је дубоко интегрисан у живот града. Стога је потребно анализирати основе које су постављене пре него што је повучена прва линија која трага за формом. Овај рад анализира филозофске, етичке, естетске и социолошке основе које је аутор дефинисао пре приступања процесу пројектовања. Рад анализира следеће елементе који су издвојени из писаних извора архитекте: навике становништва и реконструкција града, недоследност и непоштовање усвојених урбанистичких решења, урбано искуство становништва и савремена решења, уклањање оријенталних трагова и европски снови становништва, генератори промена у простору, архитектура је слика друштва, културно наслеђе се поштује и чува, укључење вернакуларне традиције у језик Модерне, локални материјали, локално природно наслеђе, нови технички приступ пројектовању, топографија терена као композиционо сидриште, избегавање апсолутистичке атмосфере трга, пристојна мера меморијалног слоја, пажљиво креирање визура и атмосфере.