Публикације

ИНТЕРНЕТ И АУТЕНТИЧНОСТ: МОЖЕМО ЛИ СЕ УЛОГОВАТИ У КЈЕРКЕГОРОВСКУ ИНДИВИДУАЛНОСТ

/in /by

Шта би Кјеркегор (Kierkegaard) мислио о интернету? Позната је његова критика штампе, али и његов покушај да властитим књижевно-филозофским пројектом пробуди аутентичност у својим суграђанима/савременицима. Која од ове две тенденције би превладала у његовом ставу према интернету? Проблематизоваћемо Драјфусов (Dreyfuss) став да би Кјеркегор мрзео интернет, указујући да интернет поседује могућности преузимања оног што Драјфус назива „ризичном одговорношћу и обавезама“, барем у оној мери у којом их је могуће преузети и ван интернета. Коначно, изнећемо критику „cyber“ преузимања обавеза, која ће у исто време представљати и критику кјеркегоровског схватања аутентичности.

СТУДИЈА СЛУЧАЈА: WIKILEAKS – ИЗАЗОВ ИЛИ ДОПРИНОС НОВИНАРСТВУ

/in , /by

Светска слава коју је WikiLeaks стекао у претходним месецима захтева да се ова појава испита на научној основи и да се установе основни параметри за утицај ове врсте новинарства на mainstream и on-line новинарство. Након полемике око дефинисања WikiLeaks-а као организације која се бави истраживачким новинарством, пуком дисеминацијом података или као медијског алата, овај рад нуди и један поглед на следећа питања – колико оригиналног медијског садржаја нуди WikiLeaks, као и шта гарантује аутентичност медијских информација на његовом сајту, затим колико медијских информација WikiLeaks сам производи, а колико му је у томе помогло савезништво са најутицајнијим штампаним медијима у свету и које одлике on-line, а које одлике традиционалних медија је WikiLeaks преузео. У овој студији случаја испитано је и да ли у WikiLeaks-у постоји структура провере пристиглих информација, на који начин су структуирани садржаји на његовом сајту и колико су они пријемчиви просечном кориснику. Кроз покушај дефинисања етичности у новом, електронском окружењу, рад се бави и разликом анонимних и непознатих извора у новинарству, именовањем умешаних особа, односно минимизирањем колатералне штете приликом масовног објављивања докумената и етичким проблемом поклањања информације која се третира као роба.