Публикације

ИНТЕРДИЈАЛЕКАТСКЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ ПРИЧЕ КОЈА ЈЕ УБИЛА ЕМИЛИЈУ КНОР МИЛОРАДА ПАВИЋА И ПЕСМЕ МЕЂИМУРСКА НИКОЛЕ ПАВИЋА

Дмитриј Чижевски је у књизи Компаративна историја словенских књи-
жевности (Comparative History of Slavic Literatures) као засебан вид барокног онео-
бичавања видео макаронску поезију, али и дијалекатску поезију, језик Рома, деце и
различите жаргоне. Милорад Павић познат је као изучавалац српског барока, али
познавао је барок у најширем смислу, тако да му овај аспекат барока није био стран,
о чему сведоче и позивања на Чижевског у Историји српске књижевности барокног
доба. Начин на који је Павић као писац искористио потенцијал дијалекатске поези-
је осликава се у „Причи која је убила Емилију Кнор”, која се завршава стиховима на
кајкавском дијалекту из песме „Међимурска”, загребачког песника Николе Павића.
Циљ рада је да покуша да одговори на питање које су функције стихова у контексту
Павићеве приче, то јест какве смислотворне хоризонте отвара на плану историје,
историје језика, историје књижевности и културе.

ГОЛДБЕРГ КРОЗ ЖЕНСКУ ПРИЗМУ

Један од кључних инструмената барока, чембало, пало је у заборав крајем осамнаестог века, да би га у доба романтизма сасвим потиснуо модерни клавир. У двадесетом веку су две жене словенског порекла (Пољска, Чешка), Ванда Ландовска и Зузана Ружичкова, обновиле интерес за стару музику и вратиле чембало на концертне подијуме Европе и света. Овај рад је посвећен сећању на пионирске покушаје Ванде Ландовске да богати и запостављени свет барокне музике спаси од заборава, да би постојао равноправно са свим осталим музичким периодима на савременој светској сцени. Такође, рад се бави великом улогом Зузане Ружичкове у прихватању легата Ванде Ландовске и његовом даљем практичном развоју, као и Голберг варијацијама Ј.С.Баха, најомиљенијем делу на репертоару обе уметнице. Без љубави, страсти и упорности Ландовске и Ружичкове, данас бисмо били сиромашнији за велики део светске музичке баштине.