Публикације

СВЕТОВИ ТЕЛА

/in /by

Спектакуларна изложба “Светови тела”, рекламирана под слоганом: “феноменални поглед на феномен људског тела”, којом је немачки анатом Гинтер фон Хагенс (Gunther Von Hagens), најпре тржишно препоручивао свој изум – специјални поступак конзервације мртваца који се састојао у томе што их је клесао – пластифицирајући их, разматра се у овом раду као парадигматичан феномен за разумевање објективне стварности присутне у спектакуларној форми која је људски леш увела у свет “enterteinmenta” – забаве и “show businessa”. Спектакл као конкретизована инверзија живота, као крајња консеквенца Ги Деборовог (Guy Debord) “Друштва спектакла: Свет тела”, материјализован у пластифицираној зомбизираној форми, осликава суштину самог пројекта стварности и човековог места у њој, нудећи кључеве за решење загонетке антрополошког усуда западног човека који се приближава самој граници бића у ритуалу што ослобађа тело где је заробљена неразменљива смрт над којом бди наука, савршено се уклопивши у културну матрицу свеопште естетизације.

ПЕРМАНЕНТНА КРИЗА

/in /by

Појам кризе везује се пре свега за економску кризу па тако у први план пробија питање о односу капитализма и криза. Да ли је криза нешто што споља нарушава нормално функционисање система и претпоставља кратко трајање, чему следи успостављање равнотеже и враћање у нормалан процес тржишног регулисања и подешавања? Или је криза суштинска и непромењива одлика капиталистичког начина производње из чега следи да се капитализам историјски испоставља као непрекидно кретање из једне кризе у другу што указује на перманентну кризу као главно обележје позног капитализма и садашњег тренутка? Које су консеквенце уласка у перманентну кризу?

КИБЕРНЕТСКИ ЕУГЕНИЗАМ КУЛТУРА У БЕРМУДСКОМ ТРОУГЛУ И НЕСТАНАК ЧОВЕКА

/in /by

Радом „Кибернетски еугенизам: Култура у Бермудском троуглу и нестанак човека“ идентификујемо стратешке теоријске појмове и правце анализе стања у култури крајем двадесетог и почетком двадесет-првог века у делу Пола Вирилиа, теоретичара културе, феноменолога, чија мисао рубно захвата подручја физике, филозофије, политике и урбанизма. Анализе Пола Вирилиа фокусиране су на узајамно преплитање и преузимање човекове онтологије која се одвија у троуглу: рат – брзина – средства репрезентације, какве су машине перцепције и логистика перцепције. Вирилиов пројекат није међутим тек идентификовао утицај унутрашње логике и специфичности појединих технологија или технолошких феномена на културу, већ је проникао у широке импликационе димензије које ове технологије имају по колективну перцепцију простора и времена, при чему је свака нова технолошка направа одредила смер дисциплиновању и колонизацији људског субјекта, омогућавајући успостављање глобалитарне моћи која, подржана науком без савести: биотехнолошким екстремизмом, уздрмава и урушава саме основе хуманитета.