Публикације

ВАЉЕВО У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ

Циљ рада је да се уочи развој идентитета града Ваљева. У истраживању би требало уочити историјски развој града, као и спољње утицаје на њега. То могу бити и неки већи градови који се налазе у близини Ваљева, као што је Београд. У писању би требало истаћи оно што је иманентно и карактеристично за сам град, и по чему се он разликује од других градова у свом окружењу. Препознати битне историјске трeнутке у његовом развоју, институције и људе. На крају би требало изнети и процену његовог развоја (напредак, назадак или стаганација) и који су то ресурси које поседује град и његово окружење.

КРЕИРАЊЕ ИДЕНТИТЕТА, „БРЕНДИРАЊЕ“ ГРАДА

Познати и успешни, градови су одувек у нашим мислима повезивани с одређеним квалитетом, обећањем, атрибутом. Свет је од предантичког времена имао своје метрополе, градове на чији би се помен будила интересовања, стварале представе код оних који у њима никада нису били. Тај једноставни атрибут, који нам ствара представу о граду, може да има велики утицај на одлуке људи, било да је реч о туристичкој посети одређеном граду или опредељењу за будуће место становања. Одлуке које доносимо у том тренутку делимично су рационалне, делимично емоционалне. На који начин на њих можемо да утичемо? Како, уопште, настају митови о градовима? Град овде посматрамо као одређену врсту производа чији идентитет желимо да креирамо, како бисмо га јасно издвојили од осталих „конкурената“, јер он данас функционише, пре свега, као субјект на слободном тржишту. У свету се спроводе читаве маркетиншке кампање и креирају имиџ стратегије градова, јер је одавно јасно да је то оно што ствара повољну заинтересованост за наш град.

БРЕНДИРАЊЕ ДРЖАВА И НАЦИЈА

Све већи број земаља схвата важност и неопходност брендирања своје државе, бригу о сопственом имиџу и репутацији. Увидевши да се добра репутација и позитиван имиџ одражава не само на туристичку посету, већ и на инвестиције, производе, добијање разних спортских и културних манифестација и др., државе у последње време све више посвећују пажњу овој проблематици. Оснивају се посебне агенције и институти који користе најсавременије маркетиншке методе, користећи интегрисане маркетиншке канале за сопствену промоцију. Владе које желе ребрендирати своју државу, поправити имиџ и изградити нов позитиван идентитет морају имати јасну визију шта желе, где се тренутно налази њихова држава, где желе да буду и пробају да интегришу све радње, политике и комуникацију ка остатку света. Србија је, са великим закашњењем, схватила колики је и какав стварни утицај лобирања и ангажовања лобистичких кућа у припремању и доношењу важних одлука на међународној политичкој сцени, уз велике економске и политичке штете које је делом претрпела у последње две и по деценије.

ТРАНЗИЦИЈА КАО ПРЕЛАЗ ОД КУЛТУРЕ ПОЛИСА У КУЛТУРУ МЕГАЛОПОЛИСА

У тексту се, на примеру Дучићевог тумачења поезије Војислава Илића, описује конституисање културе полиса, као истовременог одговора на захтев модернизације и захтев за очувањем националног и културног идентитета. Култура полиса је као таква била супротстављена романтичарској културној матрици. У наставку текста, показују се разлике између тако схваћене културе полиса и културе Мегалополиса, односно урбаног дискурса, који путем широко схваћеног појма бранда, искључује појединца из његове националне и културне традиције. На тај начин, он га претвара у честицу биомасе, која стоји на располагању Мегалополису.