Публикације

БИТИ ИЛ’ НЕ БИТИ – ШЕКСПИР И ВИДЕО ИГРЕ

У раду се разматра природа видео-игара као новог медија и њиховог уметничког потенцијала из перспективе студија игара. Испитује се игра „Бити ил’ не бити”, адаптација Шекспировог Хамлета, и теоријски се анализирају структура, текст, наративне инстанце и лудички елементи игре, како би се установили принципи на којима се један књижевни текст може транспоновати у нови дигитални медиј, као и предности и мане таквог процеса. Однос поверења у приповест, у спрези са лудичким решењима, показују се кључним предусловима за остваривање потенцијала игре. Истовремено, на примеру се оцртавају и контуре могућег интерпретативног приступа видео-играма који води ка потврђивању естетског феномена у њима и тако нуде могућности за откривање уметничког значаја других алгоритамских структура.

ЛУДОЛОГИЈА И НАРАТОЛОГИЈА – ЛЕГЕНДА О СУKОБУ

У раду су дати преглед и анализа наратолошког и лудолошког приступа проучавању видео-игара и осврт на оснивање још увек младе области студија видео-игара. Представљена су полазишта обе теоријске струје, проистекле из истог – књижевно теоријског корпуса. Стање дисциплине и академске тензије у овом пољу указале су и на начине функционисања стручне заједнице, те механизме њиховог дељења или усложњавања на организационом и методолошком плану. Лудолошки приступ, који своди проучавање видео-игара на опис и класификацију правила и механике игре, у раду се оцењује као редукционистички, али и користан и применљив за разумевање специфичности видео-игара. Закључује се да лудологија тек заједно са наратологијом и другим хуманистичким дисциплинама чини заокружен корпус студија видео-игара.

МЕДИЈСКА КОНВЕРГЕНЦИЈА ВИДЕО ИГАРА И ФИЛМА

Полазна тачка за дефинисање односа филма и видео игара је позната теза да сваки нови медиј преузима од својих претходника неке формалне и садржинске карактеристике, али и претходећи медиј реконфигурише своја и апсорбира својства новог медија. Циљ је да се представи шири теоријски оквир, који би послужио као основа даљег истраживања ове релације. Користиће се мултидисциплинарни приступ, који се темељи на концептима студија медија, студија видео-игара, студија филма и студија културе. Видео-игре се често базирају на филмским тематским, наративним и жанровским моделима, док је у филмовима присутна рекурзивна наративна логика видео-игара. У видео-играма приметно је коришћење филмског језика, а у филмовима је он модификован под утицајем естетских својстава игара. Холивуди индустрија видео-игара остварују синергију и нуде потрошачима широки спектар начина конзумирања производа у различитим медијима.