Публикације

МЕДИЈИ И КУЛТУРА – ДИЈАЛЕКТИКА ВРЕДНОВАЊА

Напорeдо са изучавањeм свeта културe, Милeна Драгићeвић Шeшић бавила сe промишљањима у области мeдија. Активности у назначeним областима, по нашeм увeрeњу, прeдстављају јeдну јeдинствeну парадигму, унутар којe сe узајамно сусрeћу, конфликтуално посрeдују и борe за доминацију два различита врeдносна систeма, eгзистирајућа у данашњeм врeмeну. Начeлно на страни културe и њeних интeрeса и могућности, М. Драгићeвић Шeшић нe упада у замку тeхнофобијe, али, такођe,нe фeтишизира постојeћу мeдијску рeалност. Нeпристрасно анализујући актуeлну мeдијску сцeну, ауторка дискрeтно подржава културу у њeној борби за равоправнији статус у односу на мeдијски диктум, у eри владавинe саврeмeних комуникационих тeхнологија. Нe оспоравајући идeју и праксу убрзаног тeхничко-тeхнолошког напрeтка, М. Драгићeвић Шeшић критички валоризујe свeт мeдија, залажући сe за културалну врeдносну парадигму, дeлујућу како унутар мeдијскe праксe, тако и у оквирима њeних спољашњих домeта, односно, у простору цeлокупнe друштвeно-eкономскe зајeдницe.

BEZVRIJEDNOST VRIJEDNOSTI

КОНСТАНТЕ КУЛТУРНОГ КОНТЕКСТА И ТРАНЗИЦИЈА

Транзиција је доста тога променила у Србији, но постоји један број константи културног контекста које транзиција није успела да промени. Пре би се могло рећи да су те константе обликовале ток транзиције. Овде, пре свега треба имати у виду глобалне вредносне оријентације које су традицијом укорењене у друштвено биће овог простора и које се увек изнова појављују у старој суштини и новом појавном облику. Те константе, на дуги рок, отежавају квалитативне скокове а модернизацијским трендовима дају специфичну форму. У њих спадају традиционализам и ауторитарност као и њихови различити деривати. Ради се о глобалним вредносним оријентацијама којима се настоји повезати прошлост са будућношћу и тиме остварити историјски континуитет друштва. Оне друштво чине изнутра противречним и непријемчивим за иновације.

IGRA ILI NIŠTA

Polazeći od pretpostavke da je igra u savremenoj kulturi ozbiljno ugrožena, nameće se neophodnost prevrednovanja ideje o igri kao nezaobilaznoj vrednosti kulture. Edgar Moren pokazuje da se savremena tehno – ekonomska civilizacija temelji na „reduktivnom shvatanju” čoveka. Homo sapiens i homo faber apsolutno dominiraju, međusobno se „određuju i nadodređuju”. Iz pojma „homo” isključeno je sve što je demens – san, strast, mit – i što je ludens – igra, uživanje, zabava i što je što je „homo amatro”, čovek sposoban da voli. Činjenica je da se u igri može reprodukovati cela duhovna sadržina sveta uverljivo govori da je igra temeljna vrednost kulture.

O VRIJEDNOSTI I BEZVRIJEDNOSTI HUMANISTIČKIH ZNANOSTI

Pitanje mjesta, uloge i vrijednosti humanističkih znanosti u današnjem društvu i obrazovanju jedno je od najprijepornijih pitanja u suvremenim obrazovnim politikama i mnogo je onih koji smatraju kako su humanističke znanosti isprazne, nepotrebne, neučinkovite, šarlatanske i bezvrijedne. U radu se nudi pregled argumenata na kojima ti stavovi počivaju i daje se prikaz knjige The Value of the Humanities autorice Helen Small koja izuzetno kritički analizira ovakvu percepciju humanističkih znanosti i pokazuje zašto je ona pogrešna. U zaključku se dodatno inzistira na potrebi za prepoznavanjem doprinosa kojega humanističke znanosti daju sveukupnoj produkciji znanja i poboljšanju kvalitete života, te toliko potrebnome osjećaju smislenosti.

THE CULTURE OF MODERN SPECTACLE

Савремену медијску културу одређује логика победничког спектакла која се шири на све сфере живота. Постмодерни капитализам, уз помоћ спектакла, претвара свакодневни живот у забаву. Та забава заправо је лажно осећање среће, поп колотечина, која гута алтернативе па је, стога, једно пасивно потрошачко друштво. Данашњи медији поседују јединствену моћ информисања и плаве личност разним подацима. Они омогућују модерном човеку да зна много, а разуме мало. Ова расправа донекле осветљава тренутно врло популарни reality show, тело и спорт, и завршава виђењем модерних медија који идентитет данашњег човека претварају у пачворк.