Публикације

ТРАНСФОРМАТИВНИ ПРОЦЕСИ У ФИЛМУ ПОД УТИЦАЈЕМ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

/in /by

Текст са становишта естетике и филозофије медија разматра вишеструке односе који се успостављају између филма и вештачке интелигенције скраћено ВИ, енг. Artificial Intelligence, AI. С обзиром на чињеницу да је тренутно примена вештачке интелигенције у области филма у раној фази развоја, у чланку се указује на неколико неуралгичних тачака које се тичу ове дијалектичке
релације. Најпре, промишља се експериментална (како техничка, тако и уметничка) страна прожимања филма и нових напредних технологија делујућих у области ВИ, потом се испитује коришћење алатки вештачке интелигенције у контексту кинематографије као индустрије, те, напоредо, разматра се њена употреба у склопу дигиталног уметничког стваралаштва, било аматерског
или професионалног. Напослетку, у тексту се проблематизује концепт ауторства везан за колаборацију филмских стваралаца са вештачком интелигенцијом, као и демократски потенцијал производње филмова уз помоћ одређених ВИ алатки. Читаво преиспитивање креће се у оквирима критике робног карактера уметности у добу високотехнолошки развијеног капитализма.

КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА – РАЗБИСТРАВАЊЕ ПОЈМОВА

/in /by

У раду се разматра појмовно и историјски однос културе и (не)демократије. Појам културе се разумева на шири (начин укупног живота једне нације) и ужи (уметничко-стваралачки) начин. Као поредак који не спречава слободу мишљења, стварања и деловања, демократија представља ширење слободе уметничког поља културе. У раду се не оспорава напредак у ширењу повољних услова за културно стваралаштво у демократији. Подсећа се на чињеницу да су током историје друштва, преовладавали недемократски облици владавине. У таквим околностима су створена велика дела културе и уметности. Ова чињеница се објашњава способношћу стваралаца да пронађу облик за своје уметничке идеје и у недемократским друштвима. Заправо, ти системи су представљали изазов за уметничко и културно стваралаштво. У завршном делу анализирају се проблеми културе и уметности у односу према публици: појављују се у 1) „споровима” уметничког дела са групама уметничке публике, 2) јачању тржишта као посредника између дела и публике; 3) самопредстављање стваралаца и „стваралаца” на друштвеним мрежама.

КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ И ДОСТИГНУТИ СТЕПЕН ДЕМОКРАТИЈЕ У СРБИЈИ

/in /by

Овај рад се бави проучавањем фактора који су утицали на однос између постојећег културног обрасца и нивоа развијености демократије у Србији, и феномена који су кључни за појам и функционисање демократије. Разумевање односа демократије и културе може помоћи у доношењу одлука које би имале утицаја у овој области. Демократија је реч коју често чујемо и употребљавамо а да се при томе заборавља да демократија почива на развоју културе, тако да данас „de facto” демократија постоји само формално и декларативно, јер без суштинског утицаја културе нема ни демократије. У ери масовне потрошње и масовне комуникације, обележеној опадањем или нестанком великих идеја и идеологија, десила се промена вредносне димензије културе. Култура је предодређена променама које могу бити узроковане друштвеним догађајима, иновацијама и другим утицајима у друштву. Основни проблем недовољног развоја културе у Србији није технолошке природе, то нису велике количине угљен-диоксида, глобално загревање, отпад, то су симптоми проблема. Проблем јесте у култури и у начину размишљања.

О КУЛТУРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ НА НЕОЛИБЕРАЛНИМ ТРЖИШТИМА ИЛИ ЗАШТО О УКУСИМА ТРЕБА РАСПРАВЉАТИ

/in /by

Предмет овог рада је статус културног добра на савременим тржиштима роба и услуга. Истраживање полази од премисе да у савремено доба однос између демократије и културе није могуће разматрати изван вредносне матрице неолибералног капитализма, који остварује непосредан и одлучујући утицај на културно поље. Појмовна апаратура је прецизно дефинисана и потом су анализиране различите теоријске перспективе утемељене на наративима хуманистичког и антрополошког приступа култури. Представљена је неолиберална парадигма о креативним индустријама, а посебна пажња посвећена је институту културног изузећа у трговинским уговорима из две супротстављене перспективе: САД и СТО, с једне стране, и европског приступа културној политици, с друге. Циљ рада је да научном методологијом дискутује однос између нормативних начела културне демократије и пракси неолибералних тржишта. Закључујемо да савремена културна политика треба да се избори да обезбеди сразмеру између тржишно усмерених креативних индустрија и културе чији је смисао у остваривању различитих непрофитних функција: естетских, етичких, образовних, идентитетских, демократских.

ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА И ПРИНЦИПИ ДЕМОКРАТИЈE

/in /by

У овом раду бавићемо се идејама и идеалима који су карактеристични за политичку културу демократског друштва, а који омогућавају трајност демократије и даљи развој демократских институција. Наш основни циљ биће да истражимо нормативну димензију политичке културе демократског друштва. Полазећи од слободе и једнакости као основних принципа демократије размотрићемо питање на који начин ови принципи утемељују основне идеје и идеале политичке културе демократског друштва. Иако је наше истраживање превасходно нормативне природе оно ће настојати да укаже на значај повезивања нормативне политичке теорије са емпиријски оријентисаним теоријама у вези са политичком културом.

МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТ САВРЕМЕНИХ ДРУШТАВА

/in /by

Имајући у виду да је друштвeни живoт данас свe мaњe нaциoнaлнo и просторно oгрaничeн, мултикултурaлнoст je пoстaлa неспорна чињенична реалност и круциjaлнa oдрeдницa већине сaврeмeних постиндустријских друштaвa. Рад има за циљ да осветли подељеност научних дискурса у вези са културним плурализмом и пожељним начинима организовања постојеће мултикултуралности у савременим друштвима, кроз анализу односа либерализма и мултикултурализма, културног релативизма и универзалности људких права и слобода. У складу са проценама да се, у свакодненим праксама остваривања и оспоравања демократије, културна права и слободе више вербално заговарају и нормативно утемељују, него практично реализују, у раду се, затим, чини критички осврт на мултикултурна искуства различитих земаља. Ово у жељи да се укаже на знaчajнe вaриjaциje у oцeњивaњу тoгa штa културна демократија jeстe и кoликo су дaлeкo спрeмнe дa иду поједине државе у њeном oствaривaњу. 

ДИГИТАЛНИ ПОЛИС – ОАЗА ДЕМОКРАТИЈЕ ИЛИ САЈБЕР УТОПИЈА

/in /by

Револуционарне промене у комуникационом простору доводе масовне медије на раскршће демократије и пропагандне тираније, при чему капиталистички корпоративизам смањује број успешних произвођача вести, дискретно стварајући невидљиве информативне монополе. На глобалном нивоу масе се идеолошки зачаравају финим спиновањем филтрираних и перфекционистички креираних порука са унапред пројектованим ефектима, што из доминантног дискурса имлицира нестајање објективности, равноправности и друштвене солидарности. Битка за рејтинзима и тиражима избија у први план, новинари се калкулишу као трошак у функционисању медијског менаџмента, док се учешће грађанина као субјекта политичког живота минимализује. Директан, огољен, арогантан притисак државе, власника медија или оглашивача резултира стављањем потрошача у центар интересовања, тако да забава, индивидуализам и нарцизам господаре масмедијским токовима, таблоидизујући јавну сцену. Приватни профит и општи интерес никада нису били у љубави, па само критичким преиспитивањем могућих праваца развоја можемо указати на смер ширења новинарства. Аутори уочавају како се улога публике у добу дигиталних медија коперникански мења, јер након периода традиционалне пасивности и конзумеризма она добија шансу лаганог преузимања активне и стваралачке позиције. Настаје доба мултимедијалних сервиса са великим бројем комуникационих апликација, чиме се омогућава културна и политичка различитост, рађање глобалног дигиталног полиса, умреженог и отвореног за сваког појединца. То је и велика шанса за опстанак демократије, при чему се новинарство и само мења, враћајући се изворној мисији служења обичном човеку.

A SADA NEŠTO POTPUNO DRUGAČIJE: AMERIČKA UMJETNOST I AMERIČKA POLITIKA

/in /by

Moja je osnovna premisa da pristupanje političkoj književnosti kao narodnom izričaju američke demokracije nudi ključnu prednost za kritički pogled na pogrešnu koncepciju koju Amerika ima o sebi. Pitanja o dosegu građanske participacije – ili, točnije, njenoga nedostatka – u političkim procesima, koja se mogu pratiti sve do spin kulture, zapravo su pitanja o stupnju do kojega je politička apatija utemeljena i odražena u kulturi u kojoj svi sudjelujemo.

ПОРАЗ ОБРАЗОВАЊА У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ

/in , /by

Сведоци смо изузетно лоше ситуације у којој се налази образовни систем у Србији данас. Бројни су разлози који су довели образовање и, специфично, високо образовање у Србији у изузетно лошу ситуацију, у поређењу са европским, па и регионалним стандардима. Међу најважније спада свакако незаинтересованост државе да се озбиљно позабави образовањем и његовим квалитетом (где су све промене углавном „козметичке“) као и висока корупција на свим нивоима која је довела до готово ендемског облика тзв. „тржишног образовања“ у Србији. Ово за последицу има потенцијално веома опасне и дугорочне негативне импликације по читаво друштво. Поставља се питање не само проблема квалификованости овако (не)образоване радне снаге, што је директно повезано са могућношћу бржег и успешнијег друштвеног развоја, већ и проблем развоја и функционисања саме демократије и грађанског друштва у условима веома ниског степена образовања становништва, укључујући и оне који формално поседују факултетске дипломе.