Tag Archive for: дигиталне библиотеке

Завичајне дигиталне библиотеке можемо дефинисати као целовите збирке организованих историјско-биографских информација и културне баштине одређеног географског поднебља у дигиталном облику. Оне најчешће настају селекцијом или избором грађе из завичајних фондова, која је дигитализована или изворно у дигиталном формату. У раду се успоставља веза локалне културне баштине, као целовитости културног наслеђа одређеног географског подручја и временског периода, са дигитализацијом и дигиталним библиотекама. Кроз дефинисање завичајних дигиталних библиотека и основних принципа стварања и организовања дигиталних збирки, настоји се јасније одредити њихов положај у односу на општије дигиталне библиотеке, архиве или репозиторијуме, као и у односу на пројекте масовне дигитализације. Перспектива коришћења оваквих дигиталних збирки дата је у делу где се дискутује о врстама дигиталних библиотека локалне културне баштине, као и кроз анализу постојећег стања дигитализације завичајних фондова у библиотекама Србије.

Сврха овог рада је да пружи преглед Конференције о повезивању светова која је одржана октобра 2008. у Сингапуру. Једна од главних тема коју је организатор скупа, Национални библиотечки савет Сингапура, желео да упути јесте улога коју институције културе, као што су библиотеке, могу да имају у (виртуелним) заједницама и како могу да повећају свој удео у јавности заснован на тим заједницама. У овом контексту, Европска библиотека – капија ка изворима европских националних библиотека – објаснила је како она пласира своје услуге академским заједницама из Европе, и неким делом, изван ње. Европска библиотека фокусира свој портал на европску академску заједницу и првенствено прилагођава услуге академским процесима рада. Остали механизми и канали помажу да се допре до разних типова корисничких група из целога света. На пример, Европска библиотека уноси садржаје из библиотека на Europeanu, први портал за више различитих области чија је прва јавна бета верзија покренута у новембру 2008. године. Истичући важност употребе различитих канала за опслуживање различитих заједница – било путем Europeane било укључивањем постојећих виртуелних окружења путем апликативних програмских интерфејса (APIs) и widgeta  – Европска библиотека је одличан пример колико је усмерени маркетинг значајан за онлајн јавне институције. Дате су даље препоруке за методологију „тестирај, мери и делуј“ и на изазове у представљању програма трагача и портала који су усмерени ка корисницима. Целокупан рад даје интересантан преглед маркетиншког приступа једне од највећих дигиталних библиотека и начина на који она покушава да се избори са културним различитостима и променама корисничких захтева. Позив јавним институцијама за увођење приступа који је више усмерен на тржиште, веома је важан за информационе стручњаке, а нарочито за све оне који се баве маркетингом у јавним институцијама и који су окренути ка тржишту, посебно оне заинтересоване за усмерени маркетинг.