(НЕ)КУЛТУРА ДИГИТАЛНОГ ДОБА
Данашњи студенти причају дигиталним језиком и процесуирају информације веома различито од претходних генерација. Постоји довољно доказа који потврђују да је питање утицаја дигиталних технологија на омладину и процесе учења неправедно запостављено и да се образовне институције и надлежни органи морају озбиљно посветити изучавању ове области. Нема образовања без комуникације, али какву комуникацију обезбедити у образовном систему који се налази у дигиталном добу. У време пре појаве електронских мас-медија, учитељ је био најважнији у давању информација о свету својим ученицима, био је задужен за успостављање њиховог вредносног система и норми у друштву, што је са увођењем масовних медија промењено. Дигитално доба донело је са собом изучавање вештина као што су процена, анализа, приступ, учествовање и креативност, а које су од значаја током решавања проблема који се јављају у свакодневном животу. У раду се критичком анализом обрађује глобални феномен „дигиталних домородаца“ са посебним аспектом на њихове способности учења у традиционалном оквиру образовања.
