Публикације

НАРАТИВНЕ СТРАТЕГИЈЕ ПРИКАЗИВАЊА ХЕНДИКЕПИРАНОСТИ КАО ДРУГОСТИ У СРПСКОМ РОМАНУ НА ПОЧЕТКУ ХХI ВЕКА

У овом раду посматране су наративне стратегије и начини моделовања јунака с извесним поремећајима као другог у српском роману на почетку ХХI века у контексту постпостмодернистичке поетике и постструктуралистичке (фукоовско-деконструктивистичке) интерпретативне парадигме. Иако на први поглед изгледа да ово интересовање делује као потврда кризе нарације, која се исцрпљује у интересовању за бизарно, то ипак није тако. Резултати показују да се различитост те врсте у посматраним романима приказује не као стигматизација, већ као борба за право на особни идентитет, који се не уклапа у стандарде нормативног идентитета.

РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ДРУШТВЕНА УЛОГА – ТРЕНДОВИ, ДИЛЕМЕ, ИЗАЗОВИ

Програм јавне радио-станице требало би да одговара најширим потребама друштва, односно његових слушалаца. Структура програма требало би да, програмским садржајима, задовољава захтјеве највећег броја друштвених група и појединаца. Значајна друштвена улога трендова, дилема и изазова јавног сервиса неоспорна је, али различити сегменти програма нису најчешће довољно заступљени у понуђеној схеми. Утицај садржаја пренесеног говорним путем често је снажнији него утицај садржаја пренесеног писаним путем. На будућност јавног сервиса утицај има и технологија и „друштво“, односно слушаоци, који на пријемнику траже одређени програмски садржај. Кључне предности електронских медија, у односу на штампане, обично се односе на информативне програме који су бржи, доступнији у свако доба, на сваком мјесту. У том смислу радио нема премца, посебно када је у стању да, осим чињеница, понуди и оствари утисак присуства или учешћа у догађају (живи преноси). У програмима би требало да се све више преплићу документарни, информативни, образовно васпитни, драмско-умјетнички, музички и забавни елементи. Зато јавни РТВ сервис треба да буде сервис који задовољава комуникационе потребе свих грађана и који је истовремено под њиховом контролом.