Публикације

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ И ДИГИТАЛНИ ЈАЗ

/in /by

У раду се анализира какав дигитални јаз данас стварају друштвене мреже и на који начин се то одражава на друштво. Успон друштвених мрежа довео је до новог облика дигиталног јаза, па једнак приступ интернету није више једини фактор који ствара баријеру за повезивање. Данас се корисници сусрећу са изазовима коришћења друштвених мрежа због недостатка вештина
и због утицаја друштвеног капитала. Стога, последице дигиталног јаза на друштвеним мрежама одражавају се на друштвене односе и комуникацију, економски напредак и учешће у политичком животу. Интернет корисницима је данас на располагању мноштво концептуално различитих друштвених мрежа, као што су то Твитер, Инстаграм или Јутјуб, и свака од њих у складу са својим специфичностима подстиче јачање дигиталног јаза. Међутим, не треба друштвене мреже посматрати једнострано, искључиво као платформе које потпирују дигитални јаз. Друштвене мреже итекако могу помоћи и у смањењу дигиталног јаза тако што ће корисницима помоћи у едукацији, тражењу посла или информисању

САВРЕМЕНА КУЛТУРА КОНВЕРГЕНЦИЈЕ И СУПЕРПОВЕЗАНОСТИ: АНТРОПОЛОШКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

/in /by

Антропологија као холистичка наука, којој је основни циљ дубинско разу-
мевање културе, друштва и људског понашања, одувек се бавила и виртуелним све-
товима, па тако и данас истражује нове, дигиталне светове и човека у њему. Изазови
које технолошки развој повлачи за собом подразумевају и нов начин мишљења који
захтева нужност трансмедијске писмености као предуслова критичког
мишљења у
овом времену. Свет технолошке револуције, интернета, глобализације и друштвених мре-
жа одликује се огромном информацијском буком која нас тера на ментални zapping. Комуни-
кација између старијих, вербалних и млађих, дигиталних генерација је ометена, а за
то свакако нису одговорни млади, јер је дигитално део њиховог идентитета. Миле-
нијалци и постмиленијалци (генерација зед) имају свој свет, свој језик и не треба их
потцењивати натурајући им сопствени адулесцентизам. Мобилни телефон, олак-
шавајући терапеутско оговарање (трач, поверавање) у отуђеном и фрагментираном
савременом свету помаже нам да се носимо с њим, прилагодимо и преживимо. Разуме-
вање интернет генерације значи разумевање будућности – свих нас.

МИЛЕНИЈАЛЦИ И ЗУМЕРИ У ВИРТУЕЛНОМ СВЕТУ НОВИХ НАРАТИВА

/in /by

Рад проблематизује понашање нових генерација у свету дигиталних на-
ратива са циљем да се кроз прецизнију експликацију одговори на питање на који на-
чин савремена културолошка матрица подстиче понашање младих генерација које,
ради задобијања подршке и јачања сопственог угледа у виртуелној заједници, због
сталне жеље за потврђивањем и одобравањем, у новом сајбер простору објављује
слике и приповедања на друштвеним мрежама о свакој својој активности насталој
у реалном свету. С тим у вези, разматра се и феномен видео-игара које, слично нара-
тиву, корисника воде ка поступној реконструкцији алгоритма. Посматрањем гене-
рација миленијалаца и зумера у виртуелном свету друштвених медија, закључује се
да су нови наративи, схваћени у најширем смислу, омогућили формирање вредности
које су утицале на социјализацију младих, на њихове животне навике и промену
начина комуникације.

ДРУШТВЕНИ АНГАЖМАН МЛАДИХ УМЕТНИЦА У ДИГИТАЛНОМ КОНТЕКСТУ

/in , , /by

Младе жене заузимају све значајније место у онлajн простору користећи све предности дигиталног доба и стваралачке карактеристике интернета и дигиталних медија. У тексту се испитује да ли и у којој мери младе ауторке из Србије користе своју уметничку продукцију и своје профиле на дигиталним  платформама за изражавање друштвено политичких ставова, и каквих, а посебно какво је њихово разумевање феминизма, родне равноправности и искуство са родном дискриминацијом. Друштвени контекст прве половине 2020. године током које је рађено истраживање обележила је пандемија и последично ванредно стање и изолација, а поред тога уобичајеном окружењу њиховог стваралаштва припада и сексизам у медијима и јавном простору. Истраживање је обухватило индивидуалне интервјуе са осам ауторки млађе генерације у различитим уметничким пољима (визуелне уметности, музика, филм, књижевност и извођачке уметности), кроз које је испитивана њихова употреба друштвених мрежа и дигиталних платформи, критичко мишљење и критичка уметничка продукција, те реакције на глобалну кризну ситуацију и друштвене проблеме.

МАС-МЕДИЈИ КАО ГЛОБАЛИЗАЦИЈСКИ ГУБИТНИЦИ

/in /by

Глобализацијски ураган још тутњи светом доносећи са собом низ промена, како у економској и политичкој тако и у културној сфери, а у оквиру ње посебно у медијској области. Почетно одушевљење са којим је тај свеприсутни процес, који генерише међуповезаност и међузависност између држава и друштава, прихватан у највећем броју земаља, посебно на Истоку и сиромашном Југу, лагано се замењује опрезнијим тумачењима и упозорењима да ће се међу глобализацијским губитницима веома брзо наћи чак и они који су послужили њеном промовисању и наметању – мас-медији. У овом раду аутор анализира досадашње учинке глобализацијских промена у медијима, како у свету тако и у Србији, посебно кроз деловање мултинационалних медијских конгломерата и указује на чињеницу да ће наставак промена у информационо-комуникационим технологијама довести до пада тиража штампаних медија и слушаности и гледаности електронских медија, да ће доћи до сегментације публике, као и да ће медијска публика постати све отуђенија, упркос развоју све популарнијих друштвених мрежа.

ПОЛИТИЧКИ ПР НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ФЕЈСБУК ТОКОМ УСКРШЊИХ ПРАЗНИКА

/in /by

Политички маркетинг је у време предизборне кампање у Србији свакодневна стварност сваког грађанина. Интернет је дуго сматран пољем слободе, насупрот контролисаним медијима, али појавом друштвених мрежа постаје све теже да се изолујемо од политичких утицаја. Добровољно или не, виђамо рекламне поруке на Фејсбуку као што их гледамо на билбордима, телевизији или у штампи. Не само рекламним порукама, политичари се обраћају са својих страница љубитељима, тј. обожаваоцима – јер су политичари јавне личности, звезде. Пошто је изложеност порукама политичара важна у формирању ставова бирача, а манипулација све прикривенија, одлучили смо да се посветимо истраживању политичког ПР-а странака у време Ускрса. Приступ бирачима је олакшан за време празника и лакше је представити се као доброћудан политичар који је „исти као ви“. Наше истраживање је показало да, иако стил варира од странке до странке, политички ПР свих странака у узорку је исти и не одступа од стила кампање у традиционалним медијима.

PRIJETNJE DRUŠTVENIH MREŽA

/in /by

Novinari i PR-ovci nekoć bijahu dvije strogo odvojene profesije. Vremenom su se sve više približavale, pa tako danas gotovo 70 posto objavljenih vijesti potječe iz nekog od ureda za odnose s javnostima, a da pri tom nitko ne optužuje novinare za nerad ili PR-ovce za nametanje svojih informacija. No, nove digitalne tehnologije, a pogotovo društvene mreže, stubokom su promijenile odnose. Harmonični suživot novinara i PR-ovaca, koji je postignut, dramatično ugrožavaju nebrojeni građani novinari i građani PR-ovci koji, ničim izazvani, vođeni samo svojom željom za komuniciranjem, preplavljuju mreže svojim informacijama, vrlo često dvojbene kvalitete, a često i neetične i neistinite. Ali, mreža je slobodna, ljudi su ostvarili slobodu govora, pa tako Facebook, Twitter i ostale mreže ne samo što ugrožavaju klasične medije, već ih potiskuju i postaju glavni izvor informacije, čak i za novinare. Novinari su tako prvi u lancu koji su potpali pod utjecaj društvenih mreža, ali tmasti oblaci nadvili su se i nad PR-ovce, koji, strepeći, otvaraju svoje IPhone, Smartphone i slične gadgete strepeći je li ih neki nadobudni klinac razapeo svojim tvitanjem i kako će umanjiti štetu od žestoke kritike njihova odnosa s kupcima nezadovoljne domaćice. Kako PR može odgovoriti na agresivne mreže i može li s novinarima vratiti informiranje u staro korito? Proces je nezaustavljiv, jer tehnologiju još nitko nije spriječio. “Zaustavite Reuters!” je još samo anegdota znana starim generacijama novinara i PR-ovaca. Prilagodba novome, pronalaženje novih metoda, vraćanje vrijednosti profesionalnoj, provjerenoj i kvalitetnoj informaciji jedina je mogućnost. Novinari i PR-ovci morat će u zajedništvu pronalaziti nove izražajne mogućnosti kako bi znanjem i sposobnošću kreiranja poruke vratili vrijednosti.

COPY/PASTE НОВИНАРСТВО И ИНТЕРНЕТ: ПОЛОВНИ ПРОИЗВОД У НОВИМ МЕДИЈИМА

/in /by

Распрострањеност онлајн новинарства и појава интернет портала поред непобитне чињенице да доносе демократизацију јавне речи, носе и одређене ризике и опасности који утичу да се већ пољуљана позиција новинарске професије, још више доведе у питање, кад се ради о професионализму, етици и кодексима ове делатности. Copy/paste новинарство подразумева не само рециклaжу већ објављених информација, већ и преношење вести без потписаних извора, затим плагирање, преузимање неформалних изјава с друштвених мрежа и сл. Разлози за јалово обављање посла, без осврта на основне постулате новинарства су разни, а најуочљивији су они лукративне природе.

СРПСКО ПОЗОРИШТЕ НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ФЕЈСБУК

/in /by

Позориште је и даље један од најзначајнијих конвенционалних канала комуникације, који поред својих значајних уметничких вредности, представља важан културолошки аспект савременог друштва и моћан фактор утицаја на развој јавног мњења и демократичности. Фејсбук је данас можда најпопуларнији дигитални глобални канал комуникације, чија се публика мери милионима корисника. Српско позориште и Фејсбук показују тенденцију раста публике у сличним полним и старосним структурама, према више савремених независних релевантних истраживања. Уважавајући неповољно материјално стање у институцијама културе, те тенденцију смањивања продукционих буџета, нови дигитални медији и комуникација путем интернета пружа добру прилику за промоцију позоришта. Фејсбук је прави изазов за српско позориште да истражи нове сегменте публике, као и да на ефикасан и економичан, а иновативан начин, гради своју репутацију и унапређује промоцију.

СОЦИОЛОШКИ И ЕТИЧКИ АСПЕКТИ СОЦИЈАЛНИХ МЕДИЈА КАО НОВЕ ДИМЕНЗИЈЕ У СОЦИЈАЛИЗАЦИЈИ И КОМУНИКАЦИЈИ ИНДИВИДУЕ ИНФОРМАТИЧКОГ ДРУШТВА

/in , /by

Велика експанзија информационих технологија (ИТ) довела је до опште друштвене интеракције и размене, из чега се рађа информатичко друштво као веома стварна и још увек недовољно истражена димензија. Због свих нових питања која произилазе из напретка у људским односима и комуникацији, такође се јавља и питање моралности у том новом, виртуелном свету, питање које је темељ ,,сајбер етике’’. Настанак виртуелних заједница се социолошки тумачи чињеницом да се људски живот одвија у три простора: у простору где живимо, у простору где радимо и у простору у коме се дружимо. Виртуелна заједница јесте место где се могу остварити све потребе за дружењем, јер она не поставља ограничења која иначе постоје у свакодневној људској комуникацији. Она не одређује године старости, пол, националну, политичку или верску припадност, нити води рачуна о породичним карактеристикама. Рад анализира тај “трећи простор” где се људи окупљају ради дружења и који је човеку у савременом друштву постао веома скучен.