Публикације

ВЕБ 2.0, ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ И НОВА ПАРАДИГМА МЕДИЈСКОГ ИНФОРМИСАЊА

/in /by

Рад кроз анализу релевантних извора истражује аспекте новонастале парадигме медијског информисања, кoja je резултат промена у општој друштвеној комуникацији услед информационо-комуникационе револуције. Веб 2.0 окружење, те друштвени медији, довели су до појаве високог нивоa интерактивности размене информација, те тиме и медијског информисања, односно новинарског извештавања. Ова интерактивност производи темељите промене, који се морају узети у обзир како би се производили и пласирали оптимални медијски садржаји. У раду се испитује веб 2.0 окружење, његове специфичности у односу на традиционалне медијске услове. Сагледавају се друштвени медији, њихове друштвене и комуникационе специфичности, те на који начин њихова интерактивна природа утиче на размену информација. Истражује се нова улога публике у медијској комуникацији, те успон грађанског новинарства као последица поменуте интерактивности дигиталног окружења. Затим, следи расправа о новим начинима потрошње медијских садржаја, те инцидентном информисању као резултату медијске културе друштвених медија. На крају, рад расправља о најважнијим етичким питањима савременог медијског информисања у веб 2.0 условима, превасходно о информационој сегрегацији – ехо коморама, те лажним вестима, и шта медијске организације и платформе друштвених медија могу учинити да се ова, друштвено непожељна, понашања сузбијају, а њихов штетни утицај умањи, или у потпуности отклони.

ОНЛАЈН ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ

/in /by

У раду „Онлајн односи с јавношћу“, тема истраживања су односи с јавношћу у дигиталној ери, посебно онлајн (online) – основне карактеристике и особености, потенцијал веба (wеb) за е-ПР, изазови и предности дигиталне комуникације. Кратак преглед одабраних теоријских радова у којима се критички промишљају и дефинишу онлајн односи с јавношћу, такође је овде представљен. Анализиран је и потенцијал мреже за дијалог, јавну расправу и интерактивност, као и потенцијал блогова и друштвених мрежа за односе с јавношћу у дигиталном 21. веку. У закључку рада дат је кратак критички приказ места, улоге и потенцијала онлајн ПР-а.

ПАРАДИГМА ПАРТИЦИПАТИВНОСТИ У САВРЕМЕНОМ МЕДИЈСКОМ КОНТЕКСТУ

/in /by

У раду „Парадигма партиципативности у савременом медијском контексту” разматрана је парадигма партиципативности у оквиру савременог медијског контекста, будући да је анализа савременог медијског и информационо-комуникационог контекста неопходна основа за стицање целовитијих увида у нове парадигме партиципативности и партиципативне праксе. У раду су кратко назначени кључни појмови, појаве и процеси који су значајни за дигитални медијски контекст: конвергенција и дигитализација медија, мултитаскинг, медији као учесници у стварању поруке, експанзија друштвених медија. Такође, у раду је указано и на одређене сличности и разлике између партиципативних пракси пре и после интернета, на утицај информационо-комуникационих технологија на медијску сферу, те посебно на могућност која представља јединствену одлику савременог медијског контекста: могућност да се, применом дигиталних технологија и медија, укључимо и ангажујемо у медијској и технолошкој сфери, на аутономан начин, вођени сопственим интересовањима. Медији који омогућавају учешће корисника и отварају могућности за неговање и развој партиципативне културе у раду су одређени као партиципативни медији и дате су основне назнаке њихових кључних карактеристика, значајних за тему рада.

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ КАО НЕОПХОДАН УСЛОВ РАЗУМЕВАЊА НОВИХ МЕДИЈА

/in , /by

Дигиталне медијске технологије омогућавају нове комуникационе канале преко којих се брже долази до неопходних информација, с једне, и пласирања информација које су важне кориснику, с друге стране. И једно и друго је брзо и лако, доступно свима широм света. Занимљиво је поређење интернета са „информационим шведским столом“ са кога се узима онолико информација колико је кориснику потребно и када му је потребно. Информације могу бити коришћене за информисање, образовање, забаву, али и за пословање за које не постоји ефикаснији и бржи начин. Умрежавају се људи и тржишта. Из времена у коме су информације и вести биле у поседу мањине прешли смо у фазу када су у рукама већине. Живимо доба друштвених медија, који су омогућили да се ствара и размењује најразноликији садржај између великог броја корисника интернета, замењујући процес један према многима, процесом многи према многима. Две трећине будног стања проводимо уз медије или уз медије и неку другу активност, постепеним утицајем медији одређују људима значење живота. Истраживачи утицаја медија упозоравају на раст степена зависности од медија и на потребу стварања институционалних основа за увођење медијског образовања у редовни образовни програм.