Публикације

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА (ВИ) У КУЛТУРИ И МЕДИЈИМА – ОД ДИСТОПИЈЕ ДО УТОПИЈЕ И НАЗАД

/in /by

Текст који је пред нама анализира феномен вештачке интелигенције (ВИ) генерално и фокусирано у различитим аспектима културе, уметности и медија. У уводном делу, полази се од ВИ као области рачунарства и науке о подацима (прикупљања и манипулације) која се у актуелном тренутку доживљава као екстремно користан или екстремно опасан алат у бројним областима, укључујући и културу и медије. Кроз примере неколико актуелних истраживања, аутори дају пресек ставова о позитивним и негативним аспектима ВИ, изазовима у новинарској пракси као и етичке дилеме употребе ВИ у медијима.
Потпуно јасан закључак је да ВИ нема сопствену етику, али да етички изазови долазе од начина креирања и коришћења ВИ што закључке враћа на човека, појединца, али и на доносиоце одлука и креаторе који њоме манипулишу у свим сферама друштвеног живота, укључујући културу и медије. Након теоријског увода прегледног карактера, рад сублимира и даје увиде у садржај десет радова темата Вештачка интелигенција у култури и медијима. Реч је о радовима истакнутих теоретичара, истраживача и студената докторских студија који су у интердисциплинарном кључу сагледали позицију ВИ из најширег филозофског угла; као алат који уводи иновације у рад редакција локалних медија; субјекта трансформативних процеса у филмској продукцији; бенефите које
пружа корисницима – публици, начина на који се нормативно регулише; утицаја које има на маркетинг и оглашавање, те генерално утицаја на друштво и све његове субјекте.

БРЕНДИРАЊЕ МЕСТА И/ИЛИ ДЕСТИНАЦИЈА

/in /by

У овом раду се износе нека запажања поводом књиге Дестинација као бренд – управљање репутацијом места коју су приредили Најџел Морган, Анет Причард и Роџер Прајд. Излажу се и коментаришу различити аспекти најобухаватнијег и најкомплетнијег до сада објављеног дела на српском језику на тему дестинацијског брендирања.

МЕНАЏЕРИ ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ И ПОЛИТИЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ – ИСТИНСКИ ВЛАДАРИ У КОМУНИКАЦИОНОМ ПРОЦЕСУ

/in /by

Рад проблематизује питање економских и политичких утицаја на новинаре и медијске институције и поставља тезу да су менаџери за односе с јавношћу и политички функционери они који најчешће владају комуникационим процесом. Преиспитује се улога и одговорност медијских радника који су најизложенији економским и политичким притисцима и утицајима, односно свих оних који користе медије за сопствене интересе. У раду се образлажу неки од чланова Етичког кодекса новинара Србије у вези с истинитошћу извештавања и независности од притисака, а који се по мишљењу аутора рада често крше у свакодневној новинарској пракси. Како постоје многобројни механизми манипулације којима се служе агенције за односе с јавношћу које заступају комерцијалне клијенте и граде имиџ политичких партија и њихових функционера, закључујемо да су њихови утицаји често снажнији од новинарске етике и професионалног поступања медија, што их тренутно чини истинским владарима у комуникационом процесу, а јавност и друштво чини подложним манипулацијама.

МАКЕДОНСКО СПИНОВАЊЕ БОРИСА

/in /by

Питање утицаја ПР-а на уређивачку политику медија је исто као да поставите питање шта је старије: кокошка или јаје, посебно у региону у условима трансформације, “обичне отимачине”, посредством транзиције, преко текућег “ортачког капитализма”, све до фазе инсталисања неолибералног економског духа и (квази) демократије. Чак и да фаза “ортачког капитализма” још није прошла, дух и логика текућих ПР-а се изражава преко злоупотребе моћи медија за своје спиновање и “медијско силовање” јавности. Ово је слика стања у Републици Македонији у последњем периоду, а посебно с обзиром на актуелне догађаје у којима, с једне стране, имате покушај власти да насилним путем преко својих медијских гласноговорника инсталира Закон о медијима као подобан, европожељан и такорећи императиван, док Удружење новинара Македоније, с друге стране, крајњим и дифузним снагама, покушава да промовише и имплементира идеју о саморегулацији медија. У оваквим условима, кад се преко ПР-а утиче, не само евидентно, него и насилно, у односу на уређивачку политику медија, жртва је сама јавност, а на кратке стазе и они који то практикују, што намеће питање да ли ПР има своју професионалну етику и треба ли се држати ње или ће се у Македонији десити спиновање по узору на “спиновање Бориса”?

ПРИНЦИПИ САРАДЊЕ НОВИНАРА И ПР СТРУЧЊАКА

/in /by

У креирању јавног мњења новинарство и ПР службе сваким даном добијају све већи значај. Припадници ових професија упућени су једни на друге, а њихов однос свакодневно поприма нове облике које је неопходно контролисати, јер постоји реална опасност да се изроде у своју супротност. Највећи информативни део штампе, радија и телевизије испуњен је ПР материјалима, а њиховом злоупотребом могу се остварити велике манипулације. Медијима и новинарима није једноставно да увек препознају често и прикривене интересе оних који их снабдевају ПР материјалима. Да би се избегле такве замке потребно је пуно знања, личне храбрости и моралне чврстине. У раду су представљени резултати истраживања о интеракцији новинара и ПР стручњака. Они су засновани на материјалу који је прикупљен на основу дубинских интервјуа са припадницима ове две професије. Циљ истраживања био је да се идентификују проблеми чијим се отклањањем може повећати квалитет комуникације између новинара и ПР стручњака, што све скупа треба да помогне успешности информисања јавности.

ЕТИЧКИ ИЗБОР И ГРАНИЧНЕ СИТУАЦИЈЕ У ПРОЗИ АНТОНИЈА ИСАКОВИЋА

/in /by

Тема рада је преокупација етичком одлуком и граничним ситуацијама у прози српског приповедача Антонија Исаковића, где фрагментарност сећања и жудња за целовитошћу приповедања одражавају доминантну ауторову заокупљеност питањима људског делања у кризним ситуацијама. Етичка компонента Исаковићевог приповедања указује да постоји стална заоштреност животних избора у рату и смртној опасности, рефлектована не само у рационалном одлучивању, већ неретко осветљена и темом тела које се бори да савлада све границе издржљивости. Исаковић драматизује ментална стања неподатна јасној артикулацији говора и мисли, као што ћемо видети на примеру његових најпознатијих прича.

ЕТИКА НАРАТИВА СЕЋАЊА И СВЕДОЧАНСТВА: БАЛКАНСКИ РАТ НА ФИЛМУ

/in /by

Есеј разматра два питања: опште питање етике филма као медија сведочанства и сећања, односно посебно питање етике сећања, сведочанства, сведочења и тумачења рата у филмовима на тлу бивше Југославије. Студије случаја су филмови: Харисоново цвеће, Четврти човек, Ловачка дружина и Олуја. Етички “рад” текстова сећања и сведочења одговара на проблеме дефинисања кривице, одговорности, истине о природи сукоба, могућности помирења и опроштаја.

ДЕКОНСТРУКЦИЈА СТЕРЕОТИПА У АНИМИРАНОЈ СЕРИЈИ SOUTH PARK

/in /by

Овај рад има неколико равни. Први део, о појмовној апаратури, разматра статус стереотипа, значење и значај деконструкције стереотипа у друштву. Други део садржи анализу ликова, садржаја и начина примене деконструкцијских модела у анимираној серији South Park (али и евентуалних изостављања стереотипа из коришћеног деконструкцијског модела или приказивања/потврђивања стереотипа), истицање предмета истраживања, проблематизовање улоге деконструкције стереотипа у контексту постсоцијалистичког друштва и разматрање могућности диспозитивних промена. Трећи део садржи интерпретацију – примену теорије и представљање резултата истраживања са дебатом о етичким проблемима при коришћењу деконструкције стереотипа и предлогом за њихово коришћење. У првом делу преузимам појмовну апаратуру из две студије. Једна се тиче студија медија, а друга етике медија. Појам деконструкције се овде појављује у оном облику како је успостављена код филозофа и теоретичара Жака Дериде (Jacques Derrida). У анализи садржаја испитујем који су стереотипи најзаступљенији у анимираној серији South Park и на који начин је извршена деконструкција наратива. Такође, проблематизујем улогу ове серије у односу на локални контекст, термине емитовања и старосну ограниченост гледалаца којима је “дозвољено“ да гледају садржај емисије, те и трансгресивну вредност, односно могућност интервенције оваквог садржинског оквира. У последњем делу ће бити заступљена интерпретативна метода путем два теоријска оквира – Теорије деконструкције и Теорије сексуалности и потврђивање тезе о нужности деконструкције у медијским садржајима у локалном контексту.