Публикације

ПРОСТОРНА ИНТЕРАКТИВНА ИНСТАЛАЦИЈА – ТРАН(СПО)ЗИЦИЈЕ

У тексту су предочене неке од карактеристика медија просторне интерактивне инсталације, којe се могу препознати и као елементи, иначе, густе мреже неопходне за постојање интерактивног пројекта. Продукција просторне интерактивне инсталације у разним не/комерцијалним варијантама директно зависи од економске и друге моћи друштва, његовог техничко технолошког стандарда, структура културне и медијске политике, уметничких образаца, и сл. Такође, значајан је однос друштва према јавном, појединачном или заједничком деловању. Из спреге наведених чинилаца, подједнако се отвара питање за креаторе, уметнике, и публику, учеснике, на који начин доживљавају сопствену позицију у интерактивном процесу? Тран(спо)зиције се, и иначе, извесно континуирано догађаjу и у овој области, без обзира на то како су дефинисани „простори” наше личне или/и заједничке егзистенције.

НОВИ МЕДИЈИ И КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ – НОВЕ МОГУЋНОСТИ ЗА ПУБЛИКУ

Двадесет први век медијима је донео нови изазов у виду дигиталних технологија, које у питање доводе досадашње карактеристике медија, утичући на начин продукције садржаја и њихову дистрибуцију, при том из корена мењајући односе на релацији медији – аудиторијум. Текст анализира карактеристике нових медија и њихов ефекат на потрошњу медијских садржаја, измене успостављених навика публике, отварање нових могућности за аудиторијум. Конвергенција традиционалних и нових медија омогућила је покретање и отварање нових комуникационих канала који ће на јединствен начин иницирати дискусију о новим елементима и факторима програмирања, редефинисаће досадашње концепте планирања програма као тока који карактеришу строга правила смењивања програмских елемената и конзистентност вредности које се промовишу, редефинисаће улогу публике.

ИНТЕРАКТИВНОСТ И МУЛТИМЕДИЈАЛНОСТ: У ПОТРАЗИ ЗА ЗНАЧЕЊЕМ И КОНТИНУИТЕТОМ

Када се говори о новим дигиталним медијским технологијама, посебно о њиховим потенцијалима у образовању, политичкој партиципацији, уметности, масовном комуницирању, често се позивамо на њихову интерактивност и мултимедијалност. Распрострањеност ових појмова у савременом дискурсу доводи до тога да њихово значењско поље постаје неухватљиво. Стога је основна намера рада да понуди преглед различитих значења интерактивности и мултимедијалности, те да се кроз разматрање појединих дефиниција ових појмова испита и њихова примењивост не само на нови медиј Мреже, већ и на остале медије и њима својствене облике комуникационе праксе. Ово уједно представља и покушај да се установи које димензије интерактивности и мултимедијалности су суштински нове, а које успостављају континуитет у односу на претходне медије и облике комуницирања.