ЏЕЈМС ЕНСОР: УМЕТНИК МЕЂУ МАСКАМА
У овом тексту разматраћу стваралаштво Џејмса Енсора указујући на значај мотива маске и поступка маскирања у његовим аутопортретима. Као један од најутицајнијих белгијских уметника друге половине деветнаестог века, Енсор је признање за сопствени рад доживео релативно касно, након што је реализовао најзначајнији сегмент свог обимног опуса, ушавши у пету деценију живота. Због сатиричног погледа на културну ситуацију у Белгији, сликар је често био игнорисан и критикован, што је у време његове највеће продуктивности (девета деценија деветнаестог века) доводило до уметниковог потпуног повлачења у самоћу стваралаштва. Разапет између јавног одбацивања и закаснеле славе, Енсор је себи додељивао различите улоге: од самоувереног сликара у младости, преко мученика и жртве, аутсајдера прогоњеног демонима, до визионара опкољеног маскама, стварајући јединствен корпус аутопортрета у коме се преплићу елементи фантастике, гротеске и театра, а у којима маскирање постаје кључни поступак којим се преиспитује идентитет и успоставља иронијска дистанца према свету у коме се живи.
