Публикације

КОМПОЗИТНА СЛИКА ДРЖАВЕ: УЛОГА КОЛЕКЦИЈА И КОЛЕКЦИОНАРСТВА У КУЛТУРНОЈ ДИПЛОМАТИЈИ

Већ у доба касне ренесансе, а посебно у време барока, израња један нови
комплексни вид идентитета који, у складу с друштвеним нормама и очекивањима,
ствара и обликује сама индивидуа. Слика коју приказујемо и остављамо свету није
неминовно био само сликани или вајани лик, наручивање архитектонског дела или
писање мемоара, то је могао да буде и вишеструки приказ сопства какав су пружале
раскошне библиотеке и први кабинети реткости. Истовремено с развојем идеје о
колекцији као огледалу индивидуе, развијао се и паралелни концепт где је збирка прерастала међе индивидуалног и постепено настајала симболичка слика колективног
идентитета држава тога доба. Улога колекција у грађењу алегоризоване слике државе и њено место у културној дипломатији биће идеја водиља овога текста. Али
да би се на прави начин схватило како једна колекција постаје огледало државног
идентитета мора се овај механизам прво објаснити на личном, па тек потом на
колективном плану.

ПОКЛОН-ЗБИРКЕ ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ КАО ЈЕДАН МОГУЋИ МОДЕЛ БРИГЕ О ЛЕГАТИМА

Галерија Матице српске започела је током 90-тих година 20. века серију изложби Поклон-збирки како би јавности представила поклоњена дела која су почела да стижу у специфичним историјским околностима. Током година се модел презентације унапређивао и усложњавао, а изложбе су уместо једнолисних каталога добиле обимне публикације са расправним текстовима и репродукцијама свих поклоњених радова. Поред актуелних поклона, Галерија је представилa и раније примљене дарове како би указала на важност филантропије и даровање уметничких дела националним установама културе. Временом се серија поклон-збирки развила у узорни модел формирања легата кроз заједнички рад уметника или колекционара с једне стране, и кустоса Галерије с друге стране. Заједничка посвећеност одабиру, излагању и публиковању поклоњених дела допринела је квалитету поклон-збирки,али истовремено и задовољству уметника, њихових наследника или колекционара због учињеног поклона. Акцентовање значаја појединца, у овом случају дародавца, за делатност установе и националне културе у целини, видљива је кроз захвалност коју им Галерија указује током представљања поклон-збирки

СОБА У РУСКОМ СТИЛУ

Овај рад је замишљен као покушај да се сагледа утицај руских емиграната као добрих познаваоца антиквитета на формирање Збирке икона Секулић. Збирка икона Секулић представља једну од најзначајнијих београдских колекција икона. Иконе и друге уметничке предмете прикупљали су архитекта Милан Секулић ињегова супруга Пава пуних 40 година. Колекционарство је један феномен који се такође знатно развијао под утицајем руских емиграната, међутим том појавом се на овом простору мање бавило. Анализом до сада непубликоване грађе из документације Збирке за ликовну и музичку уметност до 1950. године из Музеја града Београда тежиће се расветљавању уплива руских емиграната на обликовање јавног и приватног укуса у култури међуратног периода у Југославији, што је имало одјека на опремање и презентацију колекције у породичном дому Секулићевих. Соба у руском стилу, уређена у духу традиционалних руских ентеријера, у којој се налазе махом руске иконе, репрезентативан је пример таквих утицаја.