КОМПОЗИТНА СЛИКА ДРЖАВЕ: УЛОГА КОЛЕКЦИЈА И КОЛЕКЦИОНАРСТВА У КУЛТУРНОЈ ДИПЛОМАТИЈИ
Већ у доба касне ренесансе, а посебно у време барока, израња један нови
комплексни вид идентитета који, у складу с друштвеним нормама и очекивањима,
ствара и обликује сама индивидуа. Слика коју приказујемо и остављамо свету није
неминовно био само сликани или вајани лик, наручивање архитектонског дела или
писање мемоара, то је могао да буде и вишеструки приказ сопства какав су пружале
раскошне библиотеке и први кабинети реткости. Истовремено с развојем идеје о
колекцији као огледалу индивидуе, развијао се и паралелни концепт где је збирка прерастала међе индивидуалног и постепено настајала симболичка слика колективног
идентитета држава тога доба. Улога колекција у грађењу алегоризоване слике државе и њено место у културној дипломатији биће идеја водиља овога текста. Али
да би се на прави начин схватило како једна колекција постаје огледало државног
идентитета мора се овај механизам прво објаснити на личном, па тек потом на
колективном плану.