Публикације

КРЕАТИВНИ СЕКТОР КАО ФАКТОР РАЗВОЈА ДРУШТВА У НОВОМ МИЛЕНИЈУМУ

/in /by

Сектор културе постао је значајан партнер у економском развоју земаља. Значај креативног сектора, креативности, културе и уметности све је већи у новом миленијуму. (Година 2009. била је у ЕУ проглашена „Годином креативности“.) Ако је информатичка ера донела логичан, линеаран, транспарентно организован систем размишљања, нова концептуална ера заснива се на инвентивности, креативности, емпатији, особинама које су атрибути културе и уметности. Снага креативног сектора лежи у коришћењу културних потенцијала не само метропола, већ управо малих средина, ради њиховог економског развоја и бржег напредовања. Због тога развој културног туризма, нарочито фестивалског туризма, мора подржати шира културна заједница, али и сама држава, јер је јака култура и уметност оно чиме се можемо појавити равноправно на глобалном светском тржишту.

ЕКОНОМСКА ЕФИКАСНОСТ И УТВРЂИВАЊЕ ТИПОВА РАЗВОЈА КРЕАТИВНОГ СЕКТОРА

/in /by

Рад се бави истраживањем карактеристика раста (и развоја) креативног сектора са становишта економске ефикасности производних фактора који су у њему ангажовани. При томе се полази од анализе релевантне литературе која нуди различите теоријске концепте креативног сектора и његове структуре. Као критериј за разликовање типова раста (и развоја) креативног сектора узима се економска ефикасност посматрана кроз динамику продуктивности рада и ефикасност капитала.

ДРУШТВЕНА ИНФРАСТРУКТУРА И КРЕАТИВНИ СЕКТОР У РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ СРБИЈЕ

/in /by

Дугорочно занемаривање регионалног развоја Србије, потпомогнуто транзиционим процесима, потенцирало је нескладе на простору Републике. Регионализација је ефикасан инструмент управљања државом, метод бржег развоја региона и јак контролни инструмент уједначавања развијености региона. Уз то, регионализација представља метод Европске уније за јачање интеграционих процеса и стварање „нове Европе“. У развијеним земљама много већи значај придаје се развојним подстицајима што долазе из области друштвене инфраструктуре, а током претходне две деценије особита пажња се поклања креативном сектору. Стога сматрамо за оправдано да укажемо на постојећи територијални распоред целине друштвене инфраструктуре и непостојање одговарајуће статистичке грађе којом би се тај аспект подробније могао анализирати у Србији. Осврнули смо се и на скорије статистичке регионализације земље и указали на импликације актуелног решења да се у Србији, као малој земљи, формирају економски региони. Указујући на то, залажемо се да се националном статистиком на одговарајући начин обухвати територијални размештај друштвене инфраструктуре, а посебно њеног креативног дела да би се могао адекватно укључити у стратегије регионалног и локалног развоја.

КРЕАТИВНИ СЕКТОР У ЕКОНОМСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА

/in /by

Рад се бави генезом истраживања креативног сектора, посебно у англосаксонским земљама. У првом делу рада анализира се хронологија истраживања креативног сектора као економског феномена у САД, укључујући и друштвено-политички контекст у коме су конкретна истраживања настајала, као и утицај ових студија на развој научних дисциплина и промишљање о креативном сектору. У другом делу рада, разматра се генеза истраживања креативног сектора у Великој Британији, друштвено-економски контекст ових истраживања, као и ефекти истраживања на мењање улоге, значаја и смисла креативног сектора у науци. Циљ рада је да прикаже основне концепте економских истраживања сектора, критичке дебате и феномене повезане са овом облашћу.