Публикације

СУДБИНА ЛЕГАТА КАО ЗНАК КРИЗЕ СРПСКОГ ДРУШТВА

Постављамо акциону основу за израду стратегије грађења савременог концепта легата у оквиру културне политике Републике Србије. Унапређење сфере легатства и задужбинарске делатности уопште као вида културног наслеђа од непроцењивог је значаја за културну политику РС. Као нераскидиви сегмент свеопште културне матрице, легати деле судбину друштва као и изазове с којима се музеји, галерије, библиотеке и архиви данас суочавају. На основу сагледане слике легатства у Србији, мапирали смо кључне проблеме у овој сфери делатности у којој је, поред осталог, неопходно установити један општи законски оквир којим би се регулисала компликована материја легатства на територији целе државе и којим би се обухватио цео комплекс потешкоћа, питања и дилема с којима се легатори и легатари сусрећу. Дефинисање културне политике је предуслов, темељ за даље разрешавање свих проблема и питања везаних између осталог и за легате.

УТИЦАЈИ ЕТИЧКИХ КОДЕКСА НА СВАКОДНЕВНИ РАЗВОЈ КУЛТУРЕ ПОНАШАЊА У ТУРИЗМУ

Свакодневно одржавање културне свести, један је од задатака планирања туристичког развоја широм света. Како би се ова делатност интегрисала у општи културни и друштвени развој, неопходно је континуирано информисање и едуковање свих туристичких субјеката о правилном и етички прихватљивом облику коришћења ресурса у туризму. С обзиром да се културни ресурси често деградирају, понекад без могућности ревитализације, потребно је усмерити посебну пажњу на туристичко планирање и комерцијализацију вредности у туризму. Кроз процес културне еманципације, неопходно је минимизирати конфликте који се могу појавити између госта, домаћина и простора као окружења у овој интеракцији. Један од модела јесте позитиван утицај етичких кодекса на развој културе понашања у туризму као друштвеној појави.

КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ У ДИГИТАЛНОМ СВЕТУ

Дигитализација културног наслеђа подразумева стварање мултимедијалних база података којима се омогућава очување културних добара и њихово представљање. Тиме културна баштина постаје доступна стручној и широкој јавности у установама културе и/или преко интернета. Са становишта корисника, најзначајније карактеристике дигитализованих културних добара и online услуга културних установа су интерактивност и персонализованост. У првом делу рада приказане су могућности које пружа дигитализација за очување и представљање културног наслеђа. У другом делу рада разматрају се технолошки, друштвени, економски и културни чиниоци који утичу на избор садржаја и доступност дигиталних културних добара публици. На крају се указује на проблеме и ограничења дигитализације културног наслеђа.

НОВЕ СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ У ФУНКЦИЈИ ТРАНСФОРМИСАЊА МУЗЕЈА У СРБИЈИ

Овај рад представља покушај теоријског и критичког промишљања феномена сталних поставки музеја у Србији на почетку XXI века (конципирање поставке, методологија концепта, будућност поставке) које представљају разлог постојања (raison d’être) музеја и циљ музејског рада. Такође, новоконципиране сталне поставке, уколико су засноване на савременим постулатима, могу да иницирају процес трансформације музеја у Србији од академских до савремених, те да утичу на дефинисање нове улоге и места музеја у култури и друштву наше заједнице (као простора за активно стицање знања и искуства, али и за разоноду). Да би се ово остварило, неопходно је другачије осмишљавање стручног рада и музејског материјала; развијање друштвено ангажованог музеја; (ре)дефинисање нове/старе мисије, визије, циљева, задатака једног музеја, његове програмске политике, менаџмента, маркетинга и PR-а; преоријентисање (ван)музејских активности ка интерпретацији (тумачењу), комуникацији и презентацији; посматрање музеја као „отворених система” у формирању значења, креирању идентитетâ, зближавању свих уметности, прожимању хетерогених пројеката; повезивање са публиком и непубликом, те олакшавање рецепције уметничке продукције и приказаних артефакта (садржаја) културног наслеђа. Кустоси, аутори (или уметници) једнако могу да утичу својим знањем, изразом, виђењем, на избор и начин презентације и тумачења, као и да допринесу примени разноврсних акција у музеју којима се проширују облици усвајања теме основне музејске поставке, а пасивни посетиоци „претварају” у активне учеснике не само музејских програма већ и локалне заједнице.

MОГУЋНОСТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ПРЕОСТАЛИХ ВЕТРЕЊАЧА У ТУРИСТИЧКУ ПОНУДУ ВОЈВОДИНЕ

Крајем XVIII и почетком XIX века холандски, мађарски, словачки и српски мајстори саградили су више од 280 ветрењача у Војводини. Као најсавршеније грађевине за млевење житарица до тада, ветрењаче су користиле снажну енергију југоисточног, северног и северозападног ветра, олакшавајући животе људима тог времена. Два века касније, на основу теренског истраживања које је спроведно у Војводини у периоду од 2012. до 2014. године, утврђено је да физички постоји још једанаест ветрењача. Упркос томе што већина њих има одређени степен зашите, ови важни споменици народног градитељства налазе се у веома лошем стању и немају своју функцију. Циљ овог рада је да укаже на примере добре праксе и укључивање ветрењача у туристичку понуду европских земаља, као и на могућности имплементације преосталих ветрењача Војводине као важних културно-историјских споменика и саставног дела историје, културе и баштине наше земље као шанси за обогаћивање туристичке понуде Војводине.

ЕВРОПСКА ИНТЕГРАЦИЈА У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ СА ОСВРТОМ НА САРАДЊУ СРБИЈЕ СА ЕУ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

Грађани из различитих држава чланица Европске уније имају различите идеје о културном идентитету, припадности и праву грађанства, али се сусрећу и са питањем коегзистенције различитих културних идентитета, на основу узајамног поштовања и заједничке жеље и настојања да живе у једној заједници на темељима вредности које су европски идеал мира и сигурности. Културни сектор игра важну улогу у условима низа социјалних, економских и политичких импликација. Култура је увек била фундаментални део процеса европске интеграције и витални, елемент у међународним европским односима. У условима пораста глобализованог света, покретљивост људи нарочито утиче на изражавање индивидуалних потреба за сазнањем припадности. Уговором из Мастрихта из 1992. године, први пут је формално правно препозната културна димензија европских интеграција. Будући да је у културној индустрији ЕУ запослено више од пет милиона људи, на културну индустрију се гледа и као на значајан економски сегмент Уније, те је политика Брисела одлучна да повећа конкурентност културног сектора на међународном нивоу. Европски социјални и регионални фондови потроше током једне године више од 500 милиона евра на пројекте са културном димензијом.

ЗАВИЧАЈНЕ ДИГИТАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Завичајне дигиталне библиотеке можемо дефинисати као целовите збирке организованих историјско-биографских информација и културне баштине одређеног географског поднебља у дигиталном облику. Оне најчешће настају селекцијом или избором грађе из завичајних фондова, која је дигитализована или изворно у дигиталном формату. У раду се успоставља веза локалне културне баштине, као целовитости културног наслеђа одређеног географског подручја и временског периода, са дигитализацијом и дигиталним библиотекама. Кроз дефинисање завичајних дигиталних библиотека и основних принципа стварања и организовања дигиталних збирки, настоји се јасније одредити њихов положај у односу на општије дигиталне библиотеке, архиве или репозиторијуме, као и у односу на пројекте масовне дигитализације. Перспектива коришћења оваквих дигиталних збирки дата је у делу где се дискутује о врстама дигиталних библиотека локалне културне баштине, као и кроз анализу постојећег стања дигитализације завичајних фондова у библиотекама Србије.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ФУНКЦИЈИ ОСТВАРИВАЊА ЦИЉЕВА КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ

Полазећи од циљева културних политика Србије, Хрватске, Велике Британије и Француске и препорука Европске комисије о дигитализацији о онлајн приступу културном материјалу, у раду анализирам како поменуте земље својим мерама и активностима у области дигитализације културног наслеђа доприносе ефикасном и ефективном коришћењу потенцијала насталог развојем нових технологија у култури.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ВИРТУЕЛНОЈ РЕАЛНОСТИ

У тексту ауторка упућује читаоце на комплексност поља културног наслеђа и на његову повезаност са социјалним, економским и политичким питањима друштва. Кроз рад она презентује различите приступе насловној теми, кроз објектив архитектуре, уметности, историје. Истражена су питања која окружују могућности, сврху и начине интерпретације и презентације културног наслеђа. Такође, ауторка се бави и савременим дискурсом узрочно-последичних односа нових медија и културног наслеђа који претенциозно намеће питање статуса оригинала и копије као и односа прошлости и садашњости. Дискусије о теоријским и техничким оквирима заједно са методолошким ограничењима креирања виртуелног културног наслеђа су проткане кроз цео текст. Представљене су могућности и предности нових медија, али и незаобилазна ограничења која ови медији намећу. Такође, кроз неколико примера виртуелне реконструкције, представљен је процес интеграције нових медија и културног наслеђа, као врло значајно питање данашњице.

СТУДЕНТСКА ПЕРЦЕПЦИЈА УЛОГЕ КУЛТУРЕ И КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ФОРМИРАЊУ НАЦИОНАЛНОГ БРЕНДА

Овај рад се бави националним брендом као скупом мисли, осећања и слика који одређене заинтересоване категорије могу имати о својој или о некој другој земљи. У раду се анализирају чиниоци којима се та слика гради, као и бројне економске и политичке последице које једној земљи доноси позитиван национални бренд. Посебно је приказано како студенти, као прогресивна снага друштва и будући лидери, виде улогу културе и културног наслеђа у поправљању слике која о Србији постоји у свету.