Публикације

СУДБИНА ЛЕГАТА КАО ЗНАК КРИЗЕ СРПСКОГ ДРУШТВА

Постављамо акциону основу за израду стратегије грађења савременог концепта легата у оквиру културне политике Републике Србије. Унапређење сфере легатства и задужбинарске делатности уопште као вида културног наслеђа од непроцењивог је значаја за културну политику РС. Као нераскидиви сегмент свеопште културне матрице, легати деле судбину друштва као и изазове с којима се музеји, галерије, библиотеке и архиви данас суочавају. На основу сагледане слике легатства у Србији, мапирали смо кључне проблеме у овој сфери делатности у којој је, поред осталог, неопходно установити један општи законски оквир којим би се регулисала компликована материја легатства на територији целе државе и којим би се обухватио цео комплекс потешкоћа, питања и дилема с којима се легатори и легатари сусрећу. Дефинисање културне политике је предуслов, темељ за даље разрешавање свих проблема и питања везаних између осталог и за легате.

УТИЦАЈИ ЕТИЧКИХ КОДЕКСА НА СВАКОДНЕВНИ РАЗВОЈ КУЛТУРЕ ПОНАШАЊА У ТУРИЗМУ

Свакодневно одржавање културне свести, један је од задатака планирања туристичког развоја широм света. Како би се ова делатност интегрисала у општи културни и друштвени развој, неопходно је континуирано информисање и едуковање свих туристичких субјеката о правилном и етички прихватљивом облику коришћења ресурса у туризму. С обзиром да се културни ресурси често деградирају, понекад без могућности ревитализације, потребно је усмерити посебну пажњу на туристичко планирање и комерцијализацију вредности у туризму. Кроз процес културне еманципације, неопходно је минимизирати конфликте који се могу појавити између госта, домаћина и простора као окружења у овој интеракцији. Један од модела јесте позитиван утицај етичких кодекса на развој културе понашања у туризму као друштвеној појави.

КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ У ДИГИТАЛНОМ СВЕТУ

Дигитализација културног наслеђа подразумева стварање мултимедијалних база података којима се омогућава очување културних добара и њихово представљање. Тиме културна баштина постаје доступна стручној и широкој јавности у установама културе и/или преко интернета. Са становишта корисника, најзначајније карактеристике дигитализованих културних добара и online услуга културних установа су интерактивност и персонализованост. У првом делу рада приказане су могућности које пружа дигитализација за очување и представљање културног наслеђа. У другом делу рада разматрају се технолошки, друштвени, економски и културни чиниоци који утичу на избор садржаја и доступност дигиталних културних добара публици. На крају се указује на проблеме и ограничења дигитализације културног наслеђа.

НОВЕ СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ У ФУНКЦИЈИ ТРАНСФОРМИСАЊА МУЗЕЈА У СРБИЈИ

Овај рад представља покушај теоријског и критичког промишљања феномена сталних поставки музеја у Србији на почетку XXI века (конципирање поставке, методологија концепта, будућност поставке) које представљају разлог постојања (raison d’être) музеја и циљ музејског рада. Такође, новоконципиране сталне поставке, уколико су засноване на савременим постулатима, могу да иницирају процес трансформације музеја у Србији од академских до савремених, те да утичу на дефинисање нове улоге и места музеја у култури и друштву наше заједнице (као простора за активно стицање знања и искуства, али и за разоноду). Да би се ово остварило, неопходно је другачије осмишљавање стручног рада и музејског материјала; развијање друштвено ангажованог музеја; (ре)дефинисање нове/старе мисије, визије, циљева, задатака једног музеја, његове програмске политике, менаџмента, маркетинга и PR-а; преоријентисање (ван)музејских активности ка интерпретацији (тумачењу), комуникацији и презентацији; посматрање музеја као „отворених система” у формирању значења, креирању идентитетâ, зближавању свих уметности, прожимању хетерогених пројеката; повезивање са публиком и непубликом, те олакшавање рецепције уметничке продукције и приказаних артефакта (садржаја) културног наслеђа. Кустоси, аутори (или уметници) једнако могу да утичу својим знањем, изразом, виђењем, на избор и начин презентације и тумачења, као и да допринесу примени разноврсних акција у музеју којима се проширују облици усвајања теме основне музејске поставке, а пасивни посетиоци „претварају” у активне учеснике не само музејских програма већ и локалне заједнице.

MОГУЋНОСТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ПРЕОСТАЛИХ ВЕТРЕЊАЧА У ТУРИСТИЧКУ ПОНУДУ ВОЈВОДИНЕ

Крајем XVIII и почетком XIX века холандски, мађарски, словачки и српски мајстори саградили су више од 280 ветрењача у Војводини. Као најсавршеније грађевине за млевење житарица до тада, ветрењаче су користиле снажну енергију југоисточног, северног и северозападног ветра, олакшавајући животе људима тог времена. Два века касније, на основу теренског истраживања које је спроведно у Војводини у периоду од 2012. до 2014. године, утврђено је да физички постоји још једанаест ветрењача. Упркос томе што већина њих има одређени степен зашите, ови важни споменици народног градитељства налазе се у веома лошем стању и немају своју функцију. Циљ овог рада је да укаже на примере добре праксе и укључивање ветрењача у туристичку понуду европских земаља, као и на могућности имплементације преосталих ветрењача Војводине као важних културно-историјских споменика и саставног дела историје, културе и баштине наше земље као шанси за обогаћивање туристичке понуде Војводине.

ЗАВИЧАЈНЕ ДИГИТАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Завичајне дигиталне библиотеке можемо дефинисати као целовите збирке организованих историјско-биографских информација и културне баштине одређеног географског поднебља у дигиталном облику. Оне најчешће настају селекцијом или избором грађе из завичајних фондова, која је дигитализована или изворно у дигиталном формату. У раду се успоставља веза локалне културне баштине, као целовитости културног наслеђа одређеног географског подручја и временског периода, са дигитализацијом и дигиталним библиотекама. Кроз дефинисање завичајних дигиталних библиотека и основних принципа стварања и организовања дигиталних збирки, настоји се јасније одредити њихов положај у односу на општије дигиталне библиотеке, архиве или репозиторијуме, као и у односу на пројекте масовне дигитализације. Перспектива коришћења оваквих дигиталних збирки дата је у делу где се дискутује о врстама дигиталних библиотека локалне културне баштине, као и кроз анализу постојећег стања дигитализације завичајних фондова у библиотекама Србије.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ФУНКЦИЈИ ОСТВАРИВАЊА ЦИЉЕВА КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ

Полазећи од циљева културних политика Србије, Хрватске, Велике Британије и Француске и препорука Европске комисије о дигитализацији о онлајн приступу културном материјалу, у раду анализирам како поменуте земље својим мерама и активностима у области дигитализације културног наслеђа доприносе ефикасном и ефективном коришћењу потенцијала насталог развојем нових технологија у култури.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ВИРТУЕЛНОЈ РЕАЛНОСТИ

У тексту ауторка упућује читаоце на комплексност поља културног наслеђа и на његову повезаност са социјалним, економским и политичким питањима друштва. Кроз рад она презентује различите приступе насловној теми, кроз објектив архитектуре, уметности, историје. Истражена су питања која окружују могућности, сврху и начине интерпретације и презентације културног наслеђа. Такође, ауторка се бави и савременим дискурсом узрочно-последичних односа нових медија и културног наслеђа који претенциозно намеће питање статуса оригинала и копије као и односа прошлости и садашњости. Дискусије о теоријским и техничким оквирима заједно са методолошким ограничењима креирања виртуелног културног наслеђа су проткане кроз цео текст. Представљене су могућности и предности нових медија, али и незаобилазна ограничења која ови медији намећу. Такође, кроз неколико примера виртуелне реконструкције, представљен је процес интеграције нових медија и културног наслеђа, као врло значајно питање данашњице.

СТУДЕНТСКА ПЕРЦЕПЦИЈА УЛОГЕ КУЛТУРЕ И КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ФОРМИРАЊУ НАЦИОНАЛНОГ БРЕНДА

Овај рад се бави националним брендом као скупом мисли, осећања и слика који одређене заинтересоване категорије могу имати о својој или о некој другој земљи. У раду се анализирају чиниоци којима се та слика гради, као и бројне економске и политичке последице које једној земљи доноси позитиван национални бренд. Посебно је приказано како студенти, као прогресивна снага друштва и будући лидери, виде улогу културе и културног наслеђа у поправљању слике која о Србији постоји у свету.

СРБИЈА У ЕВРОПСКИМ ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ

Текст се састоји из два дела. У првом делу се разматрају елементи контекстуализације европских путева културе – процеси изградње европског идентитета и интерпретације европских вредности и наслеђа, уз осврт на однос културе и политике сећања, као и медијације историје путем наслеђа. У тексту се даље анализирају историјски предуслови за формирање културних образаца на подручју данашње Србије, у склопу цивилизацијских кругова обележених противречностима на релацији Исток – Запад. Такође се подвлаче амбивалентности вредносних оријентација Србије и валоризације империјалног наслеђа на овој територији као тачки одређења према савременим европским токовима, нарочито у оквиру балканистичког дискурса. У другом делу текста се пружа преглед „Европских путева културе“ и мапирају алтернативни тематски оквири за учешће Србије у овом програму Савета Европе, који ће уважавати принципе културне разноликости и обухватити једно шире поимање културног наслеђа као пут ка успостављању бољег разумевања сопствене прошлости и заједничке будућности.