Публикације

РАЗВОЈ КЊИЖЕВНОГ СТАВАРАЛАШТВА НА РУМУНСКОМ ЈЕЗИКУ У ВОЈВОДИНИ ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

У нашем раду ћемо покушати да прикажемо историјски напредак у формирању румунског интелектуалца у Војводини, појаву румунских институција као резултат интелектуалног активизма, али и појаву првих часописа и писаца у Војводини који су допринели развоју менталитета и културе Румуна на овом простору. У првом делу рада ћемо приказати историјски контекст појављивања првих публикација на румунском, затим присуство књижевних дела у часописима, објављивање првих књига и почетак рада прве издавачке куће „Либертатеа” („Libertatea”) из Панчева. Циљ овог рада је да прикажемо широј јавности развој румунске писане речи у Војводини после Првог светског рата до последњих деценија двадесетог века када се румунска књига може ставити раме уз раме са књигом других мањина у Војводини. Румунска књижевност из Војводине, иако је релативно „млада”, развила се брзим током, за мање од једног века достигла је вредност румунске књижевности у матичној држави. Због свог географског порекла и због интеркултуралних прожимања на територији Војводине, румунска књижевност из Војводине је јединствена, интересантна и може се истражити као посебан културни феномен.

УТИЦАЈ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ НА БУДУЋНОСТ КЊИГЕ

Рад има за циљ да укаже на могући развој књиге као медија у савременом, али и будућем дигитализованом друштвеном контексту. Први део рада бавиће се историјским развојем књиге као медија. Други део рада анализираће садашње културно окружење књиге и указаће на стање у индустрији књига, њиховој дистрибуцији и читаности. Трећи део покушаће да укаже на могући развој књиге у будућности. Циљ рада је да се оспори схватање књиге као статичног медија, да се укаже на чињеницу да она у различитим облицима постоји много раније од Гутенбергове револуције и да ће након дигиталне револуције и даље постојати. Историјска перспекива и различити облици егзистенције књиге омогућиће нам да схватимо њен прелазак на дигитални облик као нешто што је у савременом друштвеном контексту нужно, као и да је далеко од тога да њен штампани облик изчезава. Књига није одувек била онаква какву је данас познајемо (штамапана на папиру и укоричена), за којом неки већ жале отписујући јој будућност, већ је временом како су технологија и писменост напредовали, мењала своје облике да би данас поред штампаног облика добила и своју електронску форму.

КЊИГА У СВЕТУ

ITE MISSA LIBRORUM EST

ОВО ЋЕ УБИТИ ОНО

НОВИ МЕДИЈИ И ПИСМЕНОСТ: ПОЕТИКА ЕКРАНА И НОВЕ ФОРМЕ ЧИТАЊА

Рад анализира утицај новог технолошког и медијског окружења на књигу, виђену у најширем смислу: као штампани текст и екранска структура, као део књижевног канона и учило. Култура странице и култура екрана траже различите способности и захтевају различите технике приступа тексту. Штампано штиво тражи од читаоца усредсређење и нуди му моновалентну информацију, док електронско штиво захтева раслојавање читаочеве пажње и нуди поливалентну информацију, али не гарантује поузданост. Однос страничне и екранске културе дефинише неусаглашен однос према новим информатичким технологијама: подела Сузан Гринфилд, у књизи Људи сутрашњице, која однос према дигиталној сфери класификује као вебофорију, вебофилију и вебофобију и даље је на снази у ери развоја друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера. Док страх од технологије извире из дубоко укорењеног страха да би привид могао да замени истину, вебофорија превиђа да и сам интернет мења своју медијску природу.

У ЗНАКУ ПЕРСЕЈА И ИКАРА: КЊИГА У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ

ТЕЛЕВИЗИЈА, ПРОМОЦИЈА ИЛИ СМРТ КЊИГЕ

У раду полазим од тога да се књига у ери производне експанзије све више третира као роба и да јој је неопходна промоција која би издвојила појединачни наслов из све већег броја написаних и објављених дела. Телевизија, као један од “најјачих” медија, посредника у афирмацији књиге, указује се, међутим, као медиј који је по својој природи, због доминације слике, у потпуности супротстављен штампаној речи и, као такав, често неподесан за њену промоцију. Због некомпатибилности књиге и телевизије, визуелног и штампаног медија, свака промоција на телевизији има двоструку природу – афирмацију књиге и њеног истовременог потирања. Овим текстом желим да укажем на проблеме који настају у судару два медија и на безизлазан положај у који доспева књига као артефакт, за чији опстанак је телевизијска промоција важна, али и кобна по њену суштину.