Публикације

РАЗЛИКА У ВЕДРИНИ

/in /by

У раду се компаративном методом проучавају две приповетке: Смрт у Венецији Томаса Мана и Бајрон у Синтри Иве Андрића. Указивањем на сличне мотиве и обраде истих, повезују се поетике двају писаца. Компарација се остварује на четири различита нивоа: обрада градова у овим приповеткама, уметници – јунаци приповедака, форма лепоте и љубави за којом трагају, и различито деловање лепоте и љубави на њих. Поступци и деловања главних јунака отварају општеважећа морална питања. Тема љубави у исто време повезује и раздваја ове приповетке. Посебна пажња усмерена је на дефинисање разлика у ведрини коју носе ове приповетке.

СПЕКТАКЛ И МЕДИЈСКА КУЛТУРА

/in /by

У средиште своје анализе аутор ставља визуелне теорије Ги Дебора, Мишела Фукоа и Жана Бодријара да би показао у каквом су односу реалност, медијска култура и спектакл. У медијима и спектаклу виртуелна стварност се препознаје као темељна претпоставка савремене комуникације, њених предности и њених слабости. У настојању да уђе у визуелни свет, аутор је превредновао неколико битних културолошких концепата медијске сфере и обрадио у сажетој форми појмове релевантне за суштину разумевања визуелног у визуелној култури. 

МЕСЕЧНИ ЧАСОПИСИ ЗА ЖЕНЕ И СТЕРЕОТИПИ – ЖЕНЕ КАО ЕСТЕТСКИ ОБЈЕКАТ

/in /by

Методом анализе садржаја, овим радом сам покушала да дефинишем моделе репрезентације женског идентитета у женским месечним часописима у Србији као и да размотрим однос између понуђених репрезентација и феномена стереотипа у оквиру актуелних питања етике медија. Анализа садржаја показала је да мит о лепоти јесте доминантна аксиологија на којој је изграђен садржај четири анализирана магазина – Лепота и здравље, Joy, Beauty Expert и Топ здравље. Представа жене није сведена толико на репрезентативне фигуре колико на одређени модел понашања који се пре свега тиче жениног односа према телу те њеног ангажовања у циљу достизања утврђених стандарда лепоте. Захтев ’бити лепа’, постављен пред савремену жену, указује се као варијанта стереотипа који је био својствен традиционалном, патријархално одређеном друштву – мушкарци гледају а жене изгледају. Показало се да оваква природа репрезентације жене у анализираним магазинима заправо јесте последица спровођења стратегије конзумеризма као средства за повећање потрошње и стицање економске добити козметичких и модних компанија.