Публикације

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА У МАРКЕТИНГУ

/in /by

У овом раду разматрају се примена и иновације које вештачка интелигенција као технологије доноси у различитим сегментима маркетинга са фокусом на територију Републике Србије. Рад полази од чињенице да вештачка интелигенција значајно трансформише начине комуникације компанија са потрошачима, начин прикупљања и анализе података, као и креирање персонализованих маркетиншких стратегија. Маркетиншки стручњаци, који у раду не примењују вештачку интелигенцију, имају много тежи задатак да донесу исправне одлуке у односу на њихове колеге који то чине. Из тог разлога у раду су истакнуте предности коришћења вештачке интелигенције у анализи пода така о потрошачима и конкуренцији, персонализацији корисничког искуства и
оптимизацији маркетиншких кампања. Квалитативна анализа је спроведена на основу података добијених кроз интервјуе са стручњацима из индустрије оглашавања. Налази овог рада потврђују да вештачка интелигенција као ино вација има велики потенцијал да измени будућност и унапреди индустрију оглашавања.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА (ВИ) У КУЛТУРИ И МЕДИЈИМА – ОД ДИСТОПИЈЕ ДО УТОПИЈЕ И НАЗАД

/in /by

Текст који је пред нама анализира феномен вештачке интелигенције (ВИ) генерално и фокусирано у различитим аспектима културе, уметности и медија. У уводном делу, полази се од ВИ као области рачунарства и науке о подацима (прикупљања и манипулације) која се у актуелном тренутку доживљава као екстремно користан или екстремно опасан алат у бројним областима, укључујући и културу и медије. Кроз примере неколико актуелних истраживања, аутори дају пресек ставова о позитивним и негативним аспектима ВИ, изазовима у новинарској пракси као и етичке дилеме употребе ВИ у медијима.
Потпуно јасан закључак је да ВИ нема сопствену етику, али да етички изазови долазе од начина креирања и коришћења ВИ што закључке враћа на човека, појединца, али и на доносиоце одлука и креаторе који њоме манипулишу у свим сферама друштвеног живота, укључујући културу и медије. Након теоријског увода прегледног карактера, рад сублимира и даје увиде у садржај десет радова темата Вештачка интелигенција у култури и медијима. Реч је о радовима истакнутих теоретичара, истраживача и студената докторских студија који су у интердисциплинарном кључу сагледали позицију ВИ из најширег филозофског угла; као алат који уводи иновације у рад редакција локалних медија; субјекта трансформативних процеса у филмској продукцији; бенефите које
пружа корисницима – публици, начина на који се нормативно регулише; утицаја које има на маркетинг и оглашавање, те генерално утицаја на друштво и све његове субјекте.

ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ И ПРИПОВЕДАЧКЕ ТЕХНИКЕ У РЕКЛАМИ ЗА МЕКИНТОШ 1984

/in /by

У раду се представља интертекстуална структура наратива рекламе, која се уз појаву Мекинтоша сматра културним феноменом и естетском одредницом двадесетог века која и данас управља савременом културом. Еплова реклама за Мекинтош „1984”, у режији Ридлија Скота (Ridley Scott), подстакнута ригидним дискурсом тржишта персоналних рачунара тог времена, реферира на Орвелову класичну фикцију под истим називом. Поред вербалне интертекстуалности, у реклами су заступљене и визуелне референце које ће такође бити обухваћене овим радом. Приповедачка техника овог једноминутног видео спота активира парадигме просторне кохерентности и субверзије које су повезане са утопијским и дистопијским конструкцијама, чиме успешно управља простором и тренутком појаве Мекинтоша на тржишту. Систем јединствености који се у потпуности оријентисао на производњу по мери потрошача да би стекао профит, подразумева креирање комерцијалног простора у коме се друштвени однос између индивидуалног и перципираног успоставља путем употребе и потрошње електронских производа и услуга. Овај нови вид комфора себе открива као облик робног фетишизма, што би, као референца на Маркса, био још један ниво вербалне интертекстуалности. Из колекције технолошких делова и сировина, Мекинтош се мења у „фантастичну форму” где физичка својства изражавају друштвено понашање. На овај начин, роба изражава нешто друго осим суме њених сировина или радне снаге потребне за израду. Овим иновативним маркетиншким приступом кроз идеју ослобођења, информатички дискурс се трансформише. Свет многобројних и разноврсних информација супротставља се тоталитарним режимима – искуства потрошача и снага информације биће оно што влада светом. Представљањем овако иновативне маркетиншке стратегије са акцентом на приповедачке праксе успоставља се нова парадигма комодификације кроз концепт индивидуалности и побуне против тоталитарног режима.

ДИГИТАЛНА КУЛТУРА КАО ИСХОДИШТЕ САВРЕМЕНОГ МАРКЕТИНГА: С ОНЕ СТРАНЕ ИЛУЗИЈЕ

/in /by

У раду се тумаче утицаји дигиталне културе на друштво у целини, са посебним освртом на потрошачко друштво и неке од савремених стратегија маркетинга. У уводном делу представљене су извесне предикције у сфери развоја нових технологија у наредним деценијама и указано је на неке проналаске из прошлости који су директно и индиректно утицали на настанак и развој савремених технологија и медија. Даље у раду, кроз објашњење промена на пољу комуникацијске парадигме, ауторке објашњавају и промену у сфери дистрибуције информација и конституисања знања. Такође је објашњен и појам дигиталне културе као и њен развој, који се пак одвија паралелно са развојем нових технологија и медија. Потом је кроз објашњење конзумеризма, који је као концепт присутан у свакодневици све чешће, истакнуто како овај тренд има значајних реперкусија и кад је у питању културни хабитат, доносећи демократизацију и доступности културних садржаја и како, у складу са наведеним, неминовно долази до плурализације али и тривијализације истих. У завршном делу рада представљена је релативно нова технологија QR кодова, објашњен је њен настанак и распрострањеност као и несумњиве предности, али и мане. Указано је и на чињеницу да је бесплатна за коришћење, чиме највише погодује развоју нових маркетиншких стратегија. У складу са овим и објашњена је повезаност QR кодова са савременим маркетингом кроз неколико описаних пројеката.

МАРКЕТИНШКИ ОСВРТ НА УМЕТНИЧКУ ПУБЛИКУ

/in /by

Публика је основни разлог постојања спектакла и уметничких догађаја. Она је њихов саставни део. Један од највећих проблема са којима се маркетиншки стручњаци сусрећу је недостатак великог интересовања за културне производе и догађаје. Поред тога, чињеница је и да се једна културна потреба увек може заменити неком другом. У теорији, ако се проблему приступи на одговарајући начин, од повременог конзумента може се направити стални посетилац. На жалост, то је много лакше рећи него учинити.