ТРАНЗИЦИЈА КАО ПРЕЛАЗ ОД КУЛТУРЕ ПОЛИСА У КУЛТУРУ МЕГАЛОПОЛИСА
У тексту се, на примеру Дучићевог тумачења поезије Војислава Илића, описује конституисање културе полиса, као истовременог одговора на захтев модернизације и захтев за очувањем националног и културног идентитета. Култура полиса је као таква била супротстављена романтичарској културној матрици. У наставку текста, показују се разлике између тако схваћене културе полиса и културе Мегалополиса, односно урбаног дискурса, који путем широко схваћеног појма бранда, искључује појединца из његове националне и културне традиције. На тај начин, он га претвара у честицу биомасе, која стоји на располагању Мегалополису.
