Tag Archive for: медијска култура

У раду је разматран однос медија и образовања, а нарочито могућности развоја медијске културе и писмености у школском контексту. У процесу развоја медијске писмености и културе, значајну улогу имају школе, као базичне установе за васпитање и образовање, од којих се очекује планско и систематско деловање у циљу остваривања ефеката медијског образовања. На који начин школа развија медијску културу и писменост, који су потенцијали школе за развој ових процеса и да ли постоји разлика у ставовима ученика и ученица када је реч о развоју медијске културе и писмености у школи, покушали смо да сазнамо кроз истраживање ставова ученика и ученица основних школа. У раду је представљен део резултата обимнијег истраживања на узорку од 142 ученика основних школа, са територије града Ниша. Утврђено је да не постоји статистички значајна разлика у ставовима ученика и ученица, када је реч о перцепцији школске средине, као повољног контекста за развој медијске културе и писмености у делу наставних и ваннаставних активности.

Креативне индустрије се, захваљујући свом економском потенцијалу, сматрају најперспективнијим видом предузетништва данас, али и у будућности. На развој креативних индустрија у великој мери утиче положај креативних радника који у овом тренутку, чини се, све више одређује медијска култура, оријентисана ка стварању звезда. Креативне личности никада нису биле познатије него данас. Чак и они уметници који не поседују врхунски таленат добијају прилику да се појаве у медијима и представе своје стваралаштво. Изложеност креативних радника медијској пажњи може да има позитивне ефекте, који се у првом реду односе на могућност упознавања масовног аудиторијума са њиховим радом. 

Телевизија као најмасовнији и најутицајнији медиј представља посебан предмет медијске културе и образовања, и њено изучавање обухвата анализу њене заступљености, основних карактеристика и могућих тумачења. Да би се разумела размера и природа утицаја телевизије у Србији, у овом раду дат је преглед телевизијског система и најгледанијих програма. Приказана је технологија процеса продукције у циљу потцртавања формалних одлика и разумевања услова под којима настају телевизијски садржаји. На крају, предложен је семиотички приступ као практичан основ за тумачење телевизијских порука, који води до идеолошких анализа. Значај овог истраживања могао би да буде у настојању да се у свеобухватној анализи, у општим цртама, укаже на могуће углове приступа значењима телевизије у медијском образовању, који би се односили на етику у медијима и формирање критичког апарата према механизмима медијске манипулације.

У средиште своје анализе аутор ставља визуелне теорије Ги Дебора, Мишела Фукоа и Жана Бодријара да би показао у каквом су односу реалност, медијска култура и спектакл. У медијима и спектаклу виртуелна стварност се препознаје као темељна претпоставка савремене комуникације, њених предности и њених слабости. У настојању да уђе у визуелни свет, аутор је превредновао неколико битних културолошких концепата медијске сфере и обрадио у сажетој форми појмове релевантне за суштину разумевања визуелног у визуелној култури.