Публикације

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ И КУЛТУРА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА У НИШУ

У раду је разматран однос медија и образовања, а нарочито могућности развоја медијске културе и писмености у школском контексту. У процесу развоја медијске писмености и културе, значајну улогу имају школе, као базичне установе за васпитање и образовање, од којих се очекује планско и систематско деловање у циљу остваривања ефеката медијског образовања. На који начин школа развија медијску културу и писменост, који су потенцијали школе за развој ових процеса и да ли постоји разлика у ставовима ученика и ученица када је реч о развоју медијске културе и писмености у школи, покушали смо да сазнамо кроз истраживање ставова ученика и ученица основних школа. У раду је представљен део резултата обимнијег истраживања на узорку од 142 ученика основних школа, са територије града Ниша. Утврђено је да не постоји статистички значајна разлика у ставовима ученика и ученица, када је реч о перцепцији школске средине, као повољног контекста за развој медијске културе и писмености у делу наставних и ваннаставних активности.

ЕТИКА И ДИСЛЕКСИЈА: ГРАНИЦЕ МЕДИЈСКЕ КУЛТУРЕ

Текст проблематизује статус етике медија у односу на општетеоријски дискурс, испитујући могућности њеног утемељења као примењене етичке дисциплине. Најпре, у чланку се сагледава однос етике медија према традиционалним етичким схватањима најразличитијих оријентација и школа мишљења, а потом се преиспитивања преокрећу у смеру карактеристичне медијске проблематике. Спекулативни резултати критичких рефлексија поводом предмета као што је савремена етика медија воде до закључка да је у данашњем времену, а услед све већег друштвеног утицаја медија масовних комуникација и тзв. нових медија, можда адекватније говорити о феномену медијске обичајности, а на темељу класичног Хегеловог концепта “обичајности” (Sittlichkeit), него о етици медија, заснованој на правној регулативи у овој области, односно на индивидуалистичким схватањима грађанског морала. Овоме иду у прилог и теоријска схватања Маршала Маклуана, као и Пола Вирилија, која се, такође, проблемски разматрају и актуелизују у овом прилогу.

ЕЛЕМЕНТИ СОЦИОКУЛТУРНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ЖЕНСТВА

Културне, социјалне, политичке, правне, етичке и друге вредносне норме су веома подложне променама у социокултурном окружењу. Ове трансформације су највидљивије у културним обрасцима, књижевности, медијима и образовању. Медији и образовање, према нашем мишљењу, играју најважнију улогу у стварању свих конструката, па и конструкта женства, јер они, пратећи доминантан социокултурни контекст, стварају препознатљив социокултурни конструкт. Циљ овог рада је да укаже на значај медија и образовања у формирању конструкта женства, као и да покаже да су све мање препреке у култури друштва да се жена појави као субјекат стваралачке делатности у свим видовима, па и културном. 

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ КАО НЕОПХОДАН УСЛОВ РАЗУМЕВАЊА НОВИХ МЕДИЈА

Дигиталне медијске технологије омогућавају нове комуникационе канале преко којих се брже долази до неопходних информација, с једне, и пласирања информација које су важне кориснику, с друге стране. И једно и друго је брзо и лако, доступно свима широм света. Занимљиво је поређење интернета са „информационим шведским столом“ са кога се узима онолико информација колико је кориснику потребно и када му је потребно. Информације могу бити коришћене за информисање, образовање, забаву, али и за пословање за које не постоји ефикаснији и бржи начин. Умрежавају се људи и тржишта. Из времена у коме су информације и вести биле у поседу мањине прешли смо у фазу када су у рукама већине. Живимо доба друштвених медија, који су омогућили да се ствара и размењује најразноликији садржај између великог броја корисника интернета, замењујући процес један према многима, процесом многи према многима. Две трећине будног стања проводимо уз медије или уз медије и неку другу активност, постепеним утицајем медији одређују људима значење живота. Истраживачи утицаја медија упозоравају на раст степена зависности од медија и на потребу стварања институционалних основа за увођење медијског образовања у редовни образовни програм.