Публикације

МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТ САВРЕМЕНИХ ДРУШТАВА

Имајући у виду да је друштвeни живoт данас свe мaњe нaциoнaлнo и просторно oгрaничeн, мултикултурaлнoст je пoстaлa неспорна чињенична реалност и круциjaлнa oдрeдницa већине сaврeмeних постиндустријских друштaвa. Рад има за циљ да осветли подељеност научних дискурса у вези са културним плурализмом и пожељним начинима организовања постојеће мултикултуралности у савременим друштвима, кроз анализу односа либерализма и мултикултурализма, културног релативизма и универзалности људких права и слобода. У складу са проценама да се, у свакодненим праксама остваривања и оспоравања демократије, културна права и слободе више вербално заговарају и нормативно утемељују, него практично реализују, у раду се, затим, чини критички осврт на мултикултурна искуства различитих земаља. Ово у жељи да се укаже на знaчajнe вaриjaциje у oцeњивaњу тoгa штa културна демократија jeстe и кoликo су дaлeкo спрeмнe дa иду поједине државе у њeном oствaривaњу. 

РЕЛИГИЈСКИ ПЛУРАЛИЗАМ – РЕЛИГИЈСКИ РАТОВИ И РЕЛИГИЈСКА ТОЛЕРАНЦИЈА

Један од трајних парадокса људске историје је да је током више хиљада година религијски плурализам био један од главних узрока сукоба и ратова, а то био изазов за верску толеранцију, која је изгледала као покушај, или чин добре воље (који – до сада – није могао да буде трајно успостављен). Тако можемо пратити две линије кроз историју – историју верских сукоба и ратова и историју (верске) толеранције (или становишта која се залажу за толеранцију, посебно верску толеранцију). Иако можемо наћи примере идеја о верској толеранцији у различитим временима и културама, такође налазимо и верске сукобе и ратова који се понављају у различитим временима и културама, од античких времена до данас.

ИРОНИЧНИ ПРИПОВЕДАЧ ЗЕЈДИ СМИТ: ВИШЕ ЛИЦА ИСТИНЕ У МУЛТИКУЛТУРАЛИЗМУ

Иронија се поиграва истином у језику тако што имплицира бар два значења истог исказа: буквално и фигуративно. Као таква, иронија је погодно стилско оруђе за уобличавање тема којима се баве романи Зејди Смит (Zadie Smith). Свезнајући приповедач Белих зуба (White Teeth) казује причу о савременом животу у наднационалној метрополи својим неумољиво ироничним тоном, флертујући са пародијом, разоткривајући њоме вишеслојне идентитете житеља Лондона 20. века. Измицање значења и амбивалентност који су суштина вербалне ироније, чине ову стилску фигуру језичким панданом мултиетничког универзума романа, који, као и иронија, одолева дефиницији. Ликови који га настањују, попут ироније, немају јединствено значење и подлежу вишеструким интерпретацијама. Приповедачева иронија тако на екстрадијегетском нивоу демонстрира како живот у једној хетерогеној, мултиетничкој заједници води подривању идентитета и деконструкцији дубоко укорењених догматских истина субјекта о себи и неуништивом Другом.

ПРОЦЕСИ ТРАНСКУЛТУРАЛИЗАЦИЈЕ НА ПРИМЕРУ МЕЛОДИЈЕ TWINKLE, TWINKLE LITTLE STAR

Концепт транскултуралности подразумева значајну идеолошку позицију у оквиру постмодерних Студија културе, а актуелизује се у контексту идеје мултикултуралног друштва на којој се темељи и идеологија културне политике интегрисања у европски мултинационални простор, чему тежи и наша заједница. Живи процеси транскултурализације интезивирају се истовремено са експанзивним развојем модерних комуникационих технологија и свеопштом тенденцијом глобализације. С немогућношћу регресије на монокултуралне концепте намеће се као неизбежност, те самим тим и неопходност, потреба за сагледавањем управо позитивних страна процеса транскултурализације као и захтев за њиховим имплементирањем у свакодневне интеркултуралне односе и појаве. Циљ овог рада јесте да укаже на комплексност и слојевитост процеса транскултурализације, као и да размотри могућност њихове примене у поступку превазилажења друштвених тензија условљених неразумевањем културолошких разлика, али и сличности. Ове процесе могуће је разумети на једноставном примеру глобалног транскултуралног феномена, мелодије познате под називом Twinkle, Twinkle Little Star.

АНАЛИЗА МЕДИЈСКОГ ДИСКУРСА У СРБИЈИ СА ОСВРТОМ НА МУЛТИКУЛТУРАЛНУ КОМУНИКАЦИЈУ И ПРОФЕСИОНАЛНУ ЕТИКУ

Истраживања мултикултуралности представљају потребу, али и изазов у XXI веку. Обезбедити мањинама иста права и шансе које важе за већину велики је изазов за свако друштво. Уз то, није лако достићи и држати ове високе стандарде. С обзиром на то да данас у свету не постоји држава која је хомогена, ни етнички, ни верски, ни национално, врло је важно пронаћи друштвене и политичке установе за миран заједнички живот и сарадњу. За учвршћивање концепта мултикултуралности врло је важна улога мас-медија, јер управо њима припада монопол у стварању духовног простора. Медији су и добављачи и јавни пси чувари, а информација мора да уважава чињенице и поштује своје кориснике. Медији нису само они који информишу већ и они који формирају и управо ту лежи значај професионалне етике. Врло је битна и култура дијалога; да би се она учврстила и неговала неопходна је изградња јаког цивилног сектора, с једне, и развој концепта индивидуализма насупрот концепту колективног прихватања, с друге стране. Судбина будућих односа у Србији и квалитет самог живота зависе од тога да ли ћемо се самоусмеравати у правцу веће слободе човека, што садржајнијег дијалога и толеранције, суживота и емпатије и тога да ли ће медији комуницирања бити савезници у овом пројекту.