Публикације

ДИМЕНЗИЈЕ НАЦИОНАЛНИХ КУЛТУРА И ОРГАНИЗАЦИОНО ПОНАШАЊЕ

/in , /by

Главни циљ овог рада јесте да укаже да димензије националних култура утичу на различите аспекте организационог понашања. Као потпора у раду користи се петодимензионални културолошки модел аутора Хофстеда. Аутори у раду посебну пажњу посвећују димензијама распона моћи и избегавању ризика и неизвесности. Када је њихов индекс на нивоу националне културе висок то условљава и посебну климу у оквиру самих организација –долази до појаве високих хијерахијских пирамида, централизације у одлучивању, аутократског понашања менаџера, негативних ставова према раду, појави стреса и недостатку предузетничког понашања. Посебно интересовање за ову тему потиче и од чињенице да су у Србији обе поменуте димензије на високом нивоу.

ТРАГОМ ЈЕДНОГ ИСТРАЖИВАЊА: НЕКЕ ВРЕДНОСНЕ НЕДОУМИЦЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ СРБИЈЕ

/in /by

Након разјашњења основних појмова, рад креће у анализу резултата једног од ретких емпиријских истраживања које је једним својим делом било посвећено и експлицитним ставовима грађана Србије о културној политици. Ради се о истраживању које је обухватило пет округа југоисточне Србије (Нишавски, Топлички, Пиротски, Јабланички и Пчињски), а резултати су индикативни за период након демократских промена у Србији, и омогућавају компарацију са налазима других и будућих истраживања. Нове околности стављају у први план нека важна културна питања, као што су: како профилисати културну политику Србије; чему би она требало да тежи; како стоји ствар са националном културом (Срба) а како са космополитизмом; да ли су грађани Србије уплашени од европских или америчких вредности (и у којој мери); да ли је у одговорима на претходна питања Србија специфична у односу на Балкан; у којој мери је Србија унутар себе подељена по тим питањима – имајући у виду стандардне социо-демографске карактеристике својих грађана.

КУЛТУРА ИСХРАНЕ КАО ОСНОВА ФРАЗЕОЛОШКОГ ИЗРАЖАВАЊА СРПСКОГ, ФРАНЦУСКОГ И ИТАЛИЈАНСКОГ НАРОДА

/in /by

Култура исхране не обухвата само начине спремања јела и прехрамбене навике једног народа, него одражава културолошке вредности човека и обликује цивилизацијске и историјске токове. Будући да су језик и култура у непрекидној интеракцији, те да су фраземи језичке јединице којима се изражавају различити културни садржаји и реконструише слика духа и културе једног народа, очекивано је да храна, која представља неизоставан елемент човекове ванјезичке стварности, служи и као извор за фразеолошко изражавање. Предмет овог рада су фраземи српског, француског и италијанског језика који садрже кулинарску компоненту (нпр. срп. каша; фр. brioche; ит. maccheroni). Циљ истраживања је да установимо везу између језика и културе, односно да утврдимо на који начин национална култура утиче на формирање позадинске слике одабраних фразема три језика.