Публикације

СРПСКА КЊИГА И НАЦИОНАЛНА САМОСВЕСТ

У раду су предочене промене значења појма српскa књигa у националној
библиографији и књижевној историји од почетка 19. века до данас. Указано је на последице које су по Српску библиографију. Књиге 1868–1944 имали дневнополитички налози власти. Представљене су нове концептуализације српске књижевности
у транснационалним књижевним историјама, од којих је једна на енглеском, а друга
на руском језику. Указано је на могуће последице некритичке примене кодова за језик
у библиографским описима књижевних дела српских аутора.

БРАНКО И ВИЛА – ВИЗУЕЛНА КУЛТУРА И КУЛТ НАЦИОНАЛНОГ ХЕРОЈА

У раду се на примеру композиције Бранко и вила, која је током последње четвртине 19. века стекла велику популарност, указује на улогу коју су уметност и визуелна култура имале у оквиру изградње, одржавања и ширења култа националних хероја. Ликовним представама, које постају специфичан вид говора, визуелизоване су одређене идејне поруке које су потом могле да се пласирају широм нације. У овом процесу, важна је била и улога медија масовне комуникације, пре свега фотографије, која је омогућила техничку репродукцију уметничког дела, али и успешно расејавање оних идејних порука које је требало пласирати најширој јавности.

ISTINA I/ILI IDENTITETI

“Osobite pjesme i poskočice”, za vreme života neobjavljenu zbirku Vuka Karadžića, i video rad Marine Abramović, Balkan Erotic Epic, deli vremenski jaz od gotovo dva veka. Odabrani primeri zasnivaju se na “isključivo” erotskim komponentama onoga što danas nazivamo paganskim običajima našeg naroda. Oni dekonstruišu tradiciju i pornografski se usredsređuju na jedan oblik njene pojavnosti. Sirovim izvlačenjem iz konteksta, sakupljen erotski materijal daje potpuno drugačiju sliku naše tradicije, ali i istorije, rasvetljavajući usput poimanje i odnos prema nagom ljudskom telu u posmatranim društveno-istorijskim okolnostima. Polazeći od teze da su ideološka upisivanja u nacionalnim istorijama najčitljivija upravo u elementima nasleđa koja je nastojala da cenzuriše u tom trenutku aktuelna kulturalna politika, preko primera ćemo diskurzivnom analizom ispitivati odnos Karadžića i Abramovićeve i objekta njihovih istraživanja, kako bismo detektovali uplive ideologije u konkretnim slučajevima. Tragovi u datim artefaktima poslužiće nam da rekonstruišemo deo složenog procesa u kome strukture vladajuće ideologije zapravo konstruišu nacionalni identitet.