Публикације

ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА КАО КУЛТУРА ЗАБОРАВА

Ако је рад на прошлости битан сегмент сваке културе, онда би се политика могла одредити као управљање сећањем. Полазећи од Ничеовог појма ресантимана и Делезовог читања Ничеа, овај текст настоји да покаже на који начин и под којим условима политика артикулише циљеве неке културе. Здрава, активна, продуктивна култура, обликује сувереног и самосвесног грађанина, слободног појединца који уме да реагује. Култура ресантимана, томе насупрот, ствара заједницу поданика који, према ничеанско-делезовској формули, не активирају своју реакцију у име петрификоване прошлости. Окамењеном и инструментализованом сећању Ниче супротставља моћ заборављања као својеврсни лек.

УМЕТНОСТ VS. УМЕТНОСТ: ПРОБЛЕМИ УПОТРЕБЕ И ЗЛОУПОТРЕБЕ УМЕТНОСТИ У СВЕТУ СПЕКТАКЛА

У нашем тексту, бавимо се проблемом употребе и злоупотребе уметности у друштву спектакла. Ако прихватимо чињеницу да живимо у свету симулације, окружени “терором” медијских представа, у којем су друштвени односи одређени тим представама, неминовно се поставља питање уметности и њеног места у друштву. С једне стране, систем који влада користи уметничку креативност уметника техничара, који преко монтаже, пропаганде и различитих облика дизајна (индустријски, графички, веб и сл) промовишу доминантне вредности и учвршћују хегемонију, док с друге стране, уметност, како је ми видимо, треба да буде постављена насупрот доксе и да кроз критику, иронију, субверзију и парадокс буде поље за слободну екпресију грађана и друштва.