КУЛТУРА СПЕКТАКЛА И ДРУШТВО ПОТЛАЧЕНИХ
У тексту се преиспитују могући учинци позоришта потлачених Аугуста Боала у контексту дисциплинарног наслеђа и савремених услова културалне производње. Полазећи од претпоставке да његова пракса није у потпуности обрађена, тј. укључена у тело дисциплине, већ да постоје одређена места (меког) отпора механизмима тоталног превођења од стране оперативне логике иманентне савременом друштву спектакла, настојим да усмерим искуства и мисао позоришта потлачених ка успостављању платформе која би омогућила развијање радикалних стратегија отпора, тј. немогућег критичког деловања унутар доминантне регенеративне матрице новомедијске реалности. Као критички потенцијал позоришта потлачених открива се његово истовремено деловање у више регистара, без могућности њихове синтезе или посредовања. Константним померањем пред погледом, боаловски потенцијал показује се као фиктивна претпоставка, “скок вере” ка не/могућем друштву једнаких.