Публикације

ТРАУМА ЈАСЕНОВЦА

Јасеновачки логор карактеришу масовни и садистички злочини, јединствени у историји. Стога је Јасеновац не само наша национална траума већ и једнако озбиљна траума како за човечанство тако и за хришћанство. Јасеновац, можда
још више него Аушвиц, отвара питање природе човека и његових потенцијала за господарење над природом и историјом, а с друге стране актуелизује питање разумевања Божије промисли и историје као дешавања спаса. Траума Јасеновца може бити
превлaдана првенствено у култури – као свеукупном пољу поезиса које укључује
уметност, философију, религију и науку – а овај оглед је прилог том превладавању.

СТРАДАЊЕ ТЕЛА КАО ПУТ КА ОБОЖЕЊУ НА ПРИМЕРУ АНТИПСАЛМА НОВИЦЕ ТАДИЋА

У раду се разматра питање хришћанског страдања тела као мотива обожења на примеру песме „Антипсалам” Новице Тадића. На трагу византијске естетике и естетике аскетизма тумачимо страдање тела као вид хришћанског подвига у циљу јачања вере у Бога. Што је страдање тела јаче, већа је вера у Господа. Што је плотско умртвљеније, то је душа јача. Песма „Антипсалам” је у већини досадашњих тумачења проглашавана за највиши вид песникове естетике ружног, сликања демонског излог света. Наш рад има за циљ да покаже да је Тадићев „Антипсалам” заправо обрнути псалам, да је призивање мука и зла у овој песми само у сврси јачања вере у Господа и привођењу вери незнабожаца.