Публикације

ДА ЛИ НАС КУЛТУРНА ПАРТИЦИПАЦИЈА ЧИНИ СРЕЋНИЈИМ?

Истраживања о доприносу активности у слободно време, а посебно о доприносу културне партиципације личном благостању и доживљају среће представљају релативно нову линију истраживања. Иако има доста налаза о позитивној вези између личног благостања и културне партиципације, резултати нису у потпуности конзистентни, што се бар делимично може објаснити различитим теоријским схватањима ових сложених појмова (културна партиципација, лично благостање и срећа), као и њиховим различитим операционализацијама, примењеним истраживачким техникама и узорцима. Ово истраживање спроведено је на репрезентативном узорку грађана Србије старијих од 15 година (N=1521, 46% мушкараца, просечанузраст 41.5). Теренско прикупљање података реализовано је у октобру и новембру 2019. године. Као потенцијални предиктори субјективног доживљаја среће укључени су: 1. социо-демографске варијабле (пол, старост, степен образовања, радни статус,финансијски статус), 2. субјективна процена здравственог стања, и 3. листа активности сачињена на основу претходних истраживања у домену слободног времена и културне партиципације (која је одређена тако да обухвата културну продукцију, приватну и јавну културну потрошњу, а испитаници су оцењивали у којој мери им је омиљена свака од наведених активности). Анализом главних компоненти издвојено је шест латентних димензија активности у слободно време: 1) културна партиципација у ужем смислу, 2) филмови и забава, 3) народњаци и породица, 4) активности на отвореном, 5) спорт и 6) е-књиге и е-новине. На нивоу целог узорка субјективни доживљај среће је био висок, просечна оцена 5.03, на 7-степеној Ликертовој скали. Резултати линеарне регресије издвојили су најбоље предикторе субјективног доживљаја среће. Срећнији су људи који позитивније оцењују своје здравствено стање, имају виши финансијски статус, али и они који су више образовани. Позитивнијем доживљају среће такође позитивно доприносе три обрасца омиљених активности у слободно време: народњаци и породица, активности на отвореном и културна партиципација. Резултати су дискутовани у светлу комплексности испитиваних феномена, а посебно су истакнуте могућности за наредна истраживања, као и практичне импликације за доносиоце одлука о у области културне политике.

ТРАНЗИЦИЈА ПОП КУЛТУРЕ ИЗ ПОТРОШАЧКОГ У ХИПЕРПОТРОШАЧКО ДРУШТВО

Аутор овога рада бави се турбуленцијама популарне културе на прелазу из индустријског – масовног произвођачког, у постиндустријско – посткултурно хиперпотрошачко друштво. У првом делу рада, потрошачки менталитет идентификује се код потрошача, заокупљеног потрошњом материјалних и симболичких добара, и код турбо или хиперпотрошача, који је потрошњу уздигао на ранг фетиша. И у једном и у другом случају потрошња не би могла функционисати без маркетинга, реклама и стварања робних марки. После подробне анализе општих одлика потрошње (у индустријској фази друштва) и хиперпотрошње (у постиндустријској фази), аутор под социолошку лупу ставља конзумирање популарних садржаја културе – филма и телевизије, а посебно различитих жанрова популарне музике. У одељку под насловом „Рок – од музике побуне до тржишног артикла” пропитују се трансформације рок музике и различитих начина њене рецепције, од првих тактова те музике до данас. Аутор анализира послератно тржиште младих, укључујући индустрију плоча, музичких касета, це-деова, видео-спотова и осталих носача звука. Економија рока и комерцијална подлога рок музике стављали су рок пред велика искушења, када је он морао да води двоструки живот: једном, да иде у сусрет укусу и очекивањима бројне и захтевне публике, а други пут да остваривањем профита задовољи незајажљиве апетите разних бизнисмена, музичких продуцената, организатора и менаџера.

ПОТРОШАЧКО ДРУШТВО И МОДА

Циљ рада је да представи развој потрошачког друштва од XIX века па до данас и да укаже који је утицај моде на цео овај развојни процес. Први део рада бави се одређењем и аргументовањем концепта потрошачког друштва. Док други део рада указује како се развојем буржoаског друштва појавила потреба за прекомерном потрошњом и свим другим друштвеним променама у понашању потрошача које је донело ново време. У закључним разматрањима се своди расправа и одбацује виђење да је данас потрошња довела до демократизације друштва, такође одбацује се и идеја да слободно бирамо робу на тржишту, а доказује се да смо под снажним утицајем средине из које долазимо и да су наше одлуке далеко од тога да буду спонтане.