Публикације

АРХИВИРАЊЕ СЕЋАЊА У ФИЛМОВИМА ПОЧЕТАК И МЕМЕНТО

/in /by

Циљ истраживања је утврђивање утицаја (личног) архива сећања на идентитет јунака филмова „Мементо” („Memento”) и „Почетак” („Inception”). Наведени популарни холивудски филмови редитеља Кристофера Нолана (Christopher Nolan) нуде различите примере парадигме семиотизације архивираног сећања. Код главног јунака филма „Мементо” доминира инсистирање на мнемотехникама које конструишу лични архив потиснуте трауме а која се везује за освету, док код јунака у филму „Почетак” осећање кривице је чувар и генератор сећања. Овај рад ће показати да, у контексту „филмова мозгалица” по Томасу Елсесеру (Thomas Elsaesser), дисфункционална и ирационална семиотизација архивираног сећања као и одустајање од опроштаја ремети психолошку и индивидуалну стабилност ових ликова и утиче на идентитет.

ПОРЕКЛО КАО ГРИМАСА: НИЧЕОВО СХВАТАЊЕ ГЕНЕАЛОГИЈЕ

/in /by

Док класична генеалогија, као родослов, трага за почетком, настоји да утврди порекло особе, појаве, или појма, да се спусти до онога ко је био први у лози, како би сам почетак извела из времена и историје, односно зачетника лозе учврстила у његовој митској улози, како би, дакле, почетак начинила нужним и на тај начин га лишила контекста – јер контекст је посебан и у њему нема нужности – Ничеова генеалогија показује да је почетак увек контекстуалан, случајан, да је и он произведен, да, најзад, и иза првог у лози постоји још првији те да је сваки почетак, заправо, ствар конвенције. Класична генеалогија деконтекстуализује почетак, док га Ничеова управо контекстуализује. Последице ничеанског схватања генеалогије, пак, како показује Фуко, доносе не само радикално другачије разумевање методе, већ пресудно утичу на разумевање почела, оног грчког аrche, које је одувек било изван времена, изван контекста: генеалогија показује да управо контекст одређује чак и оно за шта смо веровали да измиче сваком контексту.