Публикације

СРПСКА ГРОБЉА И ПРОМЕНЕ У ПРОСТОРУ

/in /by

Премештање гробља крајем двадесетих година 19. века са руба српске вароши у Београду на далеку периферију поред каменолома Ташмајдан било је део политике освајања простора, и то на неколико нивоа: политичком, културолошком, убраном, комуналном и привредном, и трансформисало је простор око гробља. Изградњом и урбанизовањем тог дела вароши, постепено су се умножавали његови садржаји и функције, мада је до стицања независности Кнежевине Србије остао мање атрактиван простор од суседног Врачара. Како су се мењали културни обрасци грађанске класе (култура смрти и естетизација простора), мењао се и однос према простору гробља, па је у другој половини 19. века тражено да оно, дотада запуштено, неодржавано и често девастирано, буде уређено или измештено на периферију и плански изграђено, чиме би се обезбедила репрезентативност гробља у градском простору.

КРЕАТИВНА ЕКОНОМИЈА, ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ПРОСПЕРИТЕТ ГРАДОВА

/in /by

У раду се разматра питање урбаног развоја, односно економског раста градова, из угла развоја културе и тржишта креативности. С тим у вези, чланак разматра различите приступе и дефиниције креативности, модела и концепата креативних градова, посебно из угла урбаног и просторног планирања. Сучељени су амерички и европски континентални концепт развоја креативности градова. Главнина рада односи се на анализу законских и подзаконских аката и регулатива које, нарочито у пракси, онемогућавају усвајање, афирмацију и примену концепта креативних градова у Србији. Аутор овај проблем посматра у сфери јавне политике – као континуитет диспута у јавној политици једне земље у транзицији – колизиони однос у сфери јавног и приватног интереса и разрешење види у партнерству ова два сектора.