Публикације

ПЕРСОНАЛИЗОВАНА ДИСТРИБУЦИЈА МЕДИЈСКОГ САДРЖАЈА

У дигиталном добу, конвергенција вештачке интелигенције (ВИ) и потрошње медија изменила је начин на који публика комуницира са садржајем, посебно у домену персонализованог трошења медијског садржаја. Намера нам је била да истражимо утицај вештачке интелигенције кроз алгоритамски рад на уже, прецизније и сложеније сегментирање публике и обликовање персонализованог искуства трошења садржаја на различитим медијским платформама. Kомбиновањем података и селекцијом садржаја усклађеног са личним преференцијама потрошача, персонализовани приступ не само што обогаћује задовољство корисника, већ и подстиче продужено ангажовање, те континуирани однос и враћање корисника истој платформи. Ипак, ова врста односа на релацији платформа-корисник отвара бројне етичке и продукционе дилеме, те опасности по добробит корисника.

ИЗАЗОВИ ПРИМЕНЕ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У МЕДИЈСКОЈ СФЕРИ

У раду се бавимо изазовима снажног продора вештачке интелигенције (ВИ) у сферу медија. Овде се подједнако мисли на традиционалне и нове медије као и на медијску технологију, што само по себи указује на комплексност феномена са којим се суочавамо. У првом делу рада даје се генерални осврт на могуће друштвене последице развоја ВИ да би се након тога прешло на поље медијске примене ВИ. Централни део рада чини дискусија о кључним изазовима медијске примене ВИ у којој се четири основна питања тичу: медијске публике, медијске етике, феномена синтетичких медија и регулисања у сфери медија. У закључном
делу рада указује се на то да ће развој ВИ и њена медијска примена, на крају крајева, зависити од нас самих, односно да још увек није касно да се створе услови у којима ће се ова технологија развијати у корист медија и друштва у целини, али и да је неопходно што пре створити регулаторне услове у којима ће примена и развој ВИ бити усмерена у друштвено одговорном правцу.

НОВИ ЖИВОТ ЛЕГАТА

Комуникација Спомен-збирке Павла Бељанског с публиком заснована је на преношењу друштву јединствене вредности коју представљају дародавац и његов легат. Представа „Шест портрета Павла Бељанског” остварила је неколико важних циљева: повезивање легата и удружења грађана у стваралачком процесу, едукацију публике на занимљив и забаван начин, већу посећеност музејских садржаја, ширење идеје задужбинарства. Синергијом рада кустоса Спомен-збирке с једне, и драмског педагога и глумаца Театра младих „Мишоловка” с друге стране, створен је музејски производ који задовољава главне критеријуме развоја публике: њену партиципативност и анимацију. Кроз интеракцију с публиком, културно наслеђе приближено је не само младима, већи грађанима готово свих старосних група. Једноставна по форми и лака за памћење, представа је допринела да музеј буде публици блиско место коме ће се радо враћати. Инспиративна као пример педагошког креативног рада, вршњачке едукације и формирања нове публике, она је показала на који начин публика може кроз непосредан доживљај да усвоји знања о културној баштини.

ТРАНЗИЦИЈА ПОП КУЛТУРЕ ИЗ ПОТРОШАЧКОГ У ХИПЕРПОТРОШАЧКО ДРУШТВО

Аутор овога рада бави се турбуленцијама популарне културе на прелазу из индустријског – масовног произвођачког, у постиндустријско – посткултурно хиперпотрошачко друштво. У првом делу рада, потрошачки менталитет идентификује се код потрошача, заокупљеног потрошњом материјалних и симболичких добара, и код турбо или хиперпотрошача, који је потрошњу уздигао на ранг фетиша. И у једном и у другом случају потрошња не би могла функционисати без маркетинга, реклама и стварања робних марки. После подробне анализе општих одлика потрошње (у индустријској фази друштва) и хиперпотрошње (у постиндустријској фази), аутор под социолошку лупу ставља конзумирање популарних садржаја културе – филма и телевизије, а посебно различитих жанрова популарне музике. У одељку под насловом „Рок – од музике побуне до тржишног артикла” пропитују се трансформације рок музике и различитих начина њене рецепције, од првих тактова те музике до данас. Аутор анализира послератно тржиште младих, укључујући индустрију плоча, музичких касета, це-деова, видео-спотова и осталих носача звука. Економија рока и комерцијална подлога рок музике стављали су рок пред велика искушења, када је он морао да води двоструки живот: једном, да иде у сусрет укусу и очекивањима бројне и захтевне публике, а други пут да остваривањем профита задовољи незајажљиве апетите разних бизнисмена, музичких продуцената, организатора и менаџера.

ГЛУМЦИ И ПУБЛИКА

КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА – РАЗБИСТРАВАЊЕ ПОЈМОВА

У раду се разматра појмовно и историјски однос културе и (не)демократије. Појам културе се разумева на шири (начин укупног живота једне нације) и ужи (уметничко-стваралачки) начин. Као поредак који не спречава слободу мишљења, стварања и деловања, демократија представља ширење слободе уметничког поља културе. У раду се не оспорава напредак у ширењу повољних услова за културно стваралаштво у демократији. Подсећа се на чињеницу да су током историје друштва, преовладавали недемократски облици владавине. У таквим околностима су створена велика дела културе и уметности. Ова чињеница се објашњава способношћу стваралаца да пронађу облик за своје уметничке идеје и у недемократским друштвима. Заправо, ти системи су представљали изазов за уметничко и културно стваралаштво. У завршном делу анализирају се проблеми културе и уметности у односу према публици: појављују се у 1) „споровима” уметничког дела са групама уметничке публике, 2) јачању тржишта као посредника између дела и публике; 3) самопредстављање стваралаца и „стваралаца” на друштвеним мрежама.